Pregled posta

Tako je i bilo. Bog Adamu stvori ženu i nazove je Eva.

Prvo šta je Adam rekao Evi je bilo: Ja sam tvoj Adam i nemaj drugih Adama osim mene!
A Eva je na to Adamu sramežljivo rekla: Hi-hi!
I zaista tako bijaše - kud je Adam okom ona je za njim hi-hi skokom, i tako su se oni plodili i množili i bilo im je lijepo…

-Pst, pst, baba! Ovaj, mislim da si nešto pobrkala…
-Ćerce, samo ti slušaj i nemoj me prikidat, zna baba sveto pismo ka sveto pismo, jesi čula?!

…dakle di sam stala, aha… onda su se Adam i Eva plodili i množili. Adam je kući dovlačio puno, puno, preko puno blaga. Množija je i spizu, i telefunkene, i satove, i Bukovce, i Picasovce, i dionice, i svakojake slične pizdarije. Množilo se i plodilo njijovo bogatstvo sve pred očiman presritne Eve.
Adam je na to opet rekao Evi: Ja sam tvoj Adam, sa mnom ti je lipo i nemaj drugih Adama osim mene!
A Eva je na sve to opet zadovoljno rekla: Ja san Adame tvoja desna ruka, kud ti okom ja ću skokom, hi-hi!

-Baba, šta je onda sa njima bilo?

…e slušaj, di san stala, aha… toliko in je lipo i berićetno bilo da je Eva od sriće počesto zaplakala, a Adam se počeja od te silne spize i bogatstva opasno debljat, kasno dolazit kući i puno sa pajdašima slušat operu.
Eva mu je onda jednog dana zabrinuto i u suzaman rekla: Adame srićo, ne bi smija ist´ toliko pečenoga, mene brine tvoj kolesterol, triba bi malo poć na dijetu da te ne strefi infrakt – jer ako te strefi infrakt, a di sam onda ja jadna!? Ku´ ću onda ja nesritnjica – sa ovolikon dičurlijon oko sebe?!
Na, evo ti jabuka!

-A baba, jeli Adam poija tu jabuku?

…đavla je on poija! Adam je jabuku volija vidit samo u zubiman odojčića il´ kakvog janjčića, pa kad mu je Eva u suzaman počela branit pečeno - njemu se pravo zgadija i život i jabuka i to šta mu je ona stalno zvocala da triba iznit smeće iz kuće.
Iznesi smeće, iznesi smeće –zvocala je Eva Adamu dan i noć, noć i dan.
Vidiš ćerce, to ti je među njiman bila jabuka razdora!

-A?

…e, jabuka razdora, di san ono stala, aha, slušaj… kako su Adam i Eva imali puno dičurlije oko sebe, oto smeće se u kući gomilalo i gomilalo. Di je velika familija, puno je i smeća. A kako je Adam sve više u kuću donosija, tako je i smeće raslo i raslo, jer di jednom uniđe - mora i izać, a iz njijove kuće nije izlazilo.
Pa je to smeće počelo i smrdit, pa je Eva počela plakat, pa su dica počela kmečat, a Adam nije tija iznit smeće iz kuće, nije tija i gotovo - jer je više volija bit vani sa svojim pajdašima u operu.

-I onda?

…i onda je jednog dana Adam iznenadno rekao Evi: Slušaj stara, ja sam tvoj Adam i nemaj drugih Adama osim mene - ali meni ode previše smrdi, odo ja. Kad počistiš kuću ti me zovi pa ću ti se vratit.

-Jadna Eva! A baba, jeli Eva puno plakala za svojim Adamom?

…đavla je jadna i đavla je plakala! Sila je to nečista, od nje i zmija biži. Čim je Adam priko vrata, ona jedva dočekala! Lipo je posila onu dičurliju oko sebe i rekla im ovako: Dico, ćaća van je linguz koji vas je napustija! Napustija je i vas nejake u cvitu pretilosti i mene nesritnjicu u cvitu ocvalosti – e sad san van ja i ćaća i mater!
Ako oćete kao i do sada na istom nivou nastavit ist´, pit´ i lipo živit – moraćete umisto ćaće dovlačit i spizu, i telefunkene, i satove, i Bukovce, i Picasovce, i dionice, i svakojake slične pizdarije u kuću! Jebemese kako ćete i od koga ukrast, ali oću da je kuća ka i do sada puna!
I tako je i bilo, brojna dica Adamova i Evina - su nastavila obiteljski zanat.

-Čekaj baba, a smeće? Ko je iznija smeće iz kuće?

…đavla ga je ko iznija! Eva je sve to sa dicon podmela pod tepih, a smrad se širija od nemila do nedraga, da to više ni Bog nije moga trpit!

-I šta je onda Svevišnji učinija ako nije moga trpit?