Pregled posta

And this want time at band camp..

Ne ide meni ovo pisanje bloga, ili sam prelijena ili nemam vremena ili jednostavno neznam kako bi sažela ovu million i jednu situaciju u jednu pristojnu dužinu posta Di smo stali, još u OOB-u, ajme di mi je sad taj život, nemam uopće osjećaj da smo bile tamo toliko dugo a još manji da smo tek pred tjedan dana krenuli putovat.. Uglavnom, zadnjih par dana smo još radile sa Cynthiom, malo se đirale s biciklama, bile kod rezidencije Kerr na večerama, dane provodile u apartmanu na plaži koji smo inače cijelo ljeto čistile (), i željno iščekivale dan polaska za Boston. I 2.10. je napokon stigao. Dva dana ranije, taman da za vikend stignemo negdje izać ko ljudi. Koliko smo stvari imale najbolje pokazuje fotka (koje nema ). Ma cigani, baš oni pravi. Doduše dva kovčega odnjih 5 nisu bila naša ali ljudi koji su nas u čudu promatrali na željezničkom u Bostonu to nisu mogli znat. I tako, iskoprcale se mi nekako do ulaza, svakih 10 metara smo ostavljale po dva kovčega, pa se vraćale do ostale, ma komedija samo takva Ljudi su garant mislili da je skrivena kamera u pitanju A da stvar bude još smiješnija sad dolazi najbolji dio priče- kako nas je na stanici trebao dočekat naš kompica Milas, kaže on da će doć s autom po nas ali da je mali pa da nezna dal će sve stat. Ma kontamo mi pa ne može bit neznam koliko mali, natrpat ćemo te stvari nekako. Ooo, ali nismo ni u ludilu mislile da će doć sa- Mercedesom Z4 Nije znao točno di smo pa sam ja otišla ispred TD Gardena po njema, a.. hahahahaha kad se samo sjetim Ivine face kad smo parkirali ispred nje A bome i Milaseve kad je vidio sve te kovčege, ruksage, torbe i vreće iz T.J. Maxa Ali ajde nekako smo to uspijeli prenijet do stana, dan je bio prekrasan pa smo otišli do Cambridgea nešto pojest (..beef&shrimp teryaki mmm), provozili se u tom dvosjedu (opet ko cigani), otišli do Mladeneve firme pozdravit šeficu koja nas je usput pozvala navečer na birthday party od njezinog dečka u neki restač. Neznamo ljude ali besplatna večera se ne odbija. I to u nekom fensi restoranu, ne bilo kakvom. I u tanjuru tortelini od rakova iz Mainea :D Dobro da skratim, kasnije smo bili u nekom baru i to do 2 vani, napokon! (..u Mainu se sve zatvara u 1) Drugi dan smo bili na nekoj 100godišnjici servisa za neke oldtimere valjda, neznam, bilo je puno starih hauba, amortizera, cincilatora šta ti ja znam čega a i iza te radione je bio autootpad sa pravom velikom drobilicom! I zdrobljenim autima! Imam video Naravno tamo isto ručali džaba, kasnije došao crni kompić Roudy pa smo nas četvero otišli malo do centra napravit đir i vidjet za taj Blue Man Group više. Uglavnom, našli ga, platili karte sa ISIC popustom za 30 dolara, btw nače su 64$ u Bostonu, oko 80 u Disney Worldu i pitaj Boga koliko u Vegasu. Da, ISIC se itekako isplatio, pa makar samo s jednim upadom za sad! A dok smo se šetali okolo ja sam se malo po malo falling in love u Roudyijeg Canon EOS 50D Toliko sam zabrijala na taj fotić da je jadnom Roudyiju bilo toliko žao da se rastanemo da je inzistirao da ga ponesemo sa sobom na putovanje! Malo nam je bio bed, malo nas je bio strah ali kad samo razmislila kakve bi slike mogla napravit u Disneyu, na Grad Canyonu.. Ma tko ne riskira ne profitira! Možda i prodam koju fotku! Tako da eto sad, tjedan dana kasnije mi već imamo 4000 slika Ali 90% su stvarno dobre i stvarno sam imala šta slikat, samo Disney je na njih 2000 sigurno. Da, Disney, nakon presavršenih 4 dana u Bostonu sjeli na avion, pravac Orlando. Rezervirali smo si smještaj baš u resortu s obzirom da smo karte za parkove nabavili besplatno Prvi dan chill na bazenu i Downtown Disney, drugi i treći dan parkovi. Kova i ja smo uspijele obić samo njih tri od sveukupno 4, Ernes je čak stigao i u taj 4., Animal Kingdom, ali i ova tri su nam bila sasvim dovoljna da padnemo na dupe Zbilja je predivno, kako je to sve lijepo organizirano, priroda, palme, fontane, te atrakcije, showovi, ko da smo upali u neku bajku. Inače nemam šta više puno pričat o tom Disneyu, slike ipak najviše govore. I to kakve slike. Zadnji dan, totalno neplanirano, rentali auto za Miami, tamo smo imali smještaj kod našeg najcool frenda iz Mainea Dustina! Dobro nismo baš bili smješteni u Miamiju ali nitko to ne treba znat, i Fort Lauderdale je tu negdje Prvu večer smo se samo malo provozali i na kratko prošetali South Beachom, a drugu noć nas je Pero Dalmatinac (Milasev frend) vodio u neki klub Nikki’s Beach, na South Beachu. Nakon Miamija, vikendi mi nikad više neće bit isti! Ljudi polugoli naravno, svi neki glumci, masa crnaca, pedera, transića, ma zapravo i nije to sve toliko fensi, više nekako sve djeluje fejk radi ljudi. Sve blješti na sve strane, ti svi restorani, barevi i klubovi su super sređeni, ali šta kad ekipa na terasama jede burgere. Neš’ ti eskluzive. Ma dobro ima i faca naravno, Bentlači, Ferarići, Hamerčići, ima ih kolko oćeš. Vidjeli Star Island samo iz auta, kaže Pero da se može čak i uć unutra s autom, moraš samo ostavit ID i ne smiješ izlazit iz auta, samo možeš proć đir. Ali nismo stigli ništa na kraju, malo nam je bilo dva dana tamo a i Fort Lauderdale je ipak udaljen cca 45 min Ma dobro, sljedeće ljeto ionako dolazim tamo živjet.(*niš nije sigurno, još sam u pregovorima) Jednu noć prespavali u Perovotoj rezidenciji, kupali se u bazenu i chillali u jacuzziju uz zalazak sunca nad jezerom. B) High life! Ali zato je kod Dustina bila malo drugačija priča, neki dileri, bivši zatvorenici, narkomani.. Ali Dustin je stvarno cool pa nas nije bilo strah Ne brinite, živi i zdravi smo, a bogatiji za još koju avanturu! Dobro o Mijamiju ćemo još detaljnije na kavama, nego da ja nastavim. Došli na aerodrom, cigani iz Delta airlanesa nas pokrali za 25$ za 1. čekirani kovčeg koji sam skoro 100% sigurna da nismo trebali platit jer nismo državljani USa ali ajde. O tom potom, dobit će oni mejlčinu samo da uhvatim vremena. I da, btw, u Bostonu istu stvar nismo platili. Ista kompanija. Ma joj bili smo ljuti ko risevi. Ali nema veze, doletjeli do Vegasa, čekirali se u hotel, dobili sobu u hotelu Stratosphere na 23. katu za smiješnih 23$! I dalje high life! Idem sad na bazen, nastavljam drugi put!

..nastavljam iz L.A. Što reći o Vegasu. Smještaj je džabe, prijevoz isto ajde, ali mi se nismo uspijeli zabavit toliko da možemo reći “What happens in Vegas stays in Vegas”. Možda je lova bila problem, možda manjak vremena, loša organizacija.. Neznam. Daleko od toga da mi je žao. Soba nam je bila vrhunska, bili smo u Grand Canyonu, vidjeli sve te ogromne hotele ali nismo se obogatili na kocki, nismo vidjeli ni jednu predstavu i još milion stvari. Ljudi kažu da u Vegasu nemaš šta puno vidjet. Ne bi se baš složila. Itekako se ima šta za vidjet. Pitajte moju mamu ako ne vjerujete Grand Canyon i nije bio toliko oduševljenje, i mislila sam da nam neće bit nešto posebno kad su nam cijelo ljeto šefovi pričali kako je to wow ovako, wow onako. Bili smo predobro pripremljeni, možda bi nas jedino vožnja helićem malo više uzbudila Danas uzeli neki Goto Bus za 30$ do L.A., stigli tu i sad u downtownu čekamo couchsurfera Amira da nas ugosti. Prvo couchsurfing iskustvo! Javim kako je prošlo! E da, što se tiče slika, nemam kabel pa neznam kad ću išta stavit. Ali stvarno su super

Ajde pusabok pošaljitekojidolar

Post je objavljen 16.10.2010. u 05:05 sati.