nekad zaustavim film samo na sekundu da provjerim jel živim u nekoj priči babaroga, vještica, zmajeva, dinosaura, žohara....dobro ne.....onda trljam oči oči oči jer duhovi hodaju BU i ko da sve funkcionira i temelji se na zastrašivanju. jer kad promislim...ulijevanje straha je temelj od malena.
kad sam bila mala plašili su me opasnim životinjama da bih bila dobra, nekad i s ciganima. kad sam krenula u školu lošim ocjenama, pa u plesnoj školi debljinom, s prvim dečkom svime onime negativnim šta bi se moglo desit u vezi, pazi ovo pazi ono, i onda kad sam odrasla i shvatila da više manje mogu na dosta toga utjecati, plašit su me mogle još samo bolesti.ali....
.
onda sam se razbolila jako i počela se družit s bolestima. bolesti su postale moj prijatelj i otkrila sam da bolesti nisu ništa loše ako im mi ne dopustimo da se u to razviju. jer bolest kad se javi je upozorenje organizma da nešto ne valja, odnosno da mu treba čišćenje od toksina. to je na primjer temperatura. to je prehlada. tada tijelo treba pustiti da se očisti i izbaci iz sebe ono šta mu je višak. čak mu nisu potrebni ni andoli ni aspirini, niti ikakva hrana. samo tekućina i voće. tako su ljudi to riješavali prije stotina godina a funkcionira i dan danas. probala.
otkrila sam da su čak i bolesti nešto s čim su me od malena plašili. stavi kapu, obuci potkošulju, promijeni badić, dobit ćeš upalu uha, grla, jajnika, popij iz čajnika...navuci štrample i termohlače i skafander i bundu nemoj da budeš prehlađena još jednu rundu.
onda sam odlučila skinut se s kemoterapije. to je jedna velika i teška odluka koju mi nije bilo lako donijeti. donosila sam ju dugo, polako i temeljito. prolazili su mjeseci, ja sam razmišljala, da, ne, čitala, istraživala, probavala, šta ako ovako, onako, rizici su svakakvi, vrtila mogućnosti, obrtala...sama ja, moj kompjuter, knjige, jedna teka, olovka i moj dečko. mjeseci su prolazili u meni je lupalo i sad sam sigurna. ne želim.
pa su počeli...ljudi...kap po kap, lagano, danas pada pljusak a zvuči ovako.... mala imat ćemo ozbiljan razgovor!...ni ne pomišljaj na takve zajebancije!...da te nisam vidla da se slučajno skidaš s nekih lijekova!...ne igraj se sa životom!...glupačo, šta si onda do sad radila na kemoterapiji?...oćeš da ti se sve vrati?...doktor u barceloni je rekao da se ni slučajno ne skidaš s kemoterapije!...kakve opet gluposti izvodiš?....i slično
sestra u bolnici je pred punim hodnikom ljudi vikala na mene i naravno išla metodom zastrašivanja...sjeti se bila si nepokretna!
nitko me nije pitao kako sam, zašto sam se odlučila na tako nešto, koji su mi planovi niti da li mi možda može nekako pomoć.
kao po običaju, samo sam se nasmijala, pokazala zube i rekla....BU!strašna sam ko strašilo
Post je objavljen 14.10.2010. u 20:27 sati.