Kažu mi da sam jak karakter...valjda misle da mogu podnjeti mnogo ne tako lijepih stvari koje mi život servira. Da ne pokvarim reputaciju, stisnem zube, preskočim prepreku, pa još jednu i još jednu, a niko ne pita da li sam umorna...U narodu je opće poznato da magarac može puno podnjeti, pa zašto ga onda s malo opteretiti? U životu smo okruženi s puno ljudi, neki su nam rod, bliži ili dalji...njih jedine ne možemo birati. Ostale biramo...na žalost ili sreću...Izaberemo s kime ćemo se družiti, koga ćemo izbjegavati, koga ćemo znati, a koga poznavati...I od šest milijardi ljudi na svijetu, mi smo upoznali šest tisuća, njih šesto bi prepoznali, njih šezdeset poznajemo, a samo njih šest znamo...Od svih ljudi na svijetu, naš svijet čini onih šestero. Njihove savjete slušamo, njima se radujemo, s njima provedemo većinu života. Al nitko nas ne zna u potpunosti, čak ni mi sami u sebe nismo sigurni...I onda se dogode neke stvari u životu koje nemamo snage ili hrabrosti reči onim šestero najbitnijim ljudi našeg života. Kome otvoriti dušu, ako ne onome tko te najbolje poznaje...Al mi izaberemo suprotno...tih šestero te predobro zna, služe ti poput ogledala u koje nekad nemamo hrabrosti pogledati...I onda mi sine ideja,zaustavit ću neznanca,prolaznika kojeg prvi put vidim...njemu je lakše reči što ti je na duši...njegova te osuda neće toliko boljeti, biti će objektivnija i ti ćeš imati više hrabrosti za pogledati se u ogledalo...Pošto bi me neko nasred trga čudno pogledao kad bi mu ovu ideju obrazložila, ja sam je lijepo umotala...preko interneta, bloga...Ovdje prostituiram dušu. Skinula sam masku pred vama. Ovdje sam ono što jesam,ne uređujem, ne važem, pišem što mi na dušu leži i drago mi je što to prihvačate...Nema tu logičnog objašnjenja...Zašto lakše skidam masku pred neznancima koji me možda bolje poznaju od najboljih prijatelja. S njima živim, gradim sebe, al uvijek je taj neki zid...zid koji spriječava ružne riječi, ružnu, al realnu istinu, naše, al nekima odbojne stavove...I onda stanem i zapitam se, je li to prijateljstvo? Oni vide ono što im predočujem, ja vidim ono što mi predočuju, oni znaju većinu o meni, a ono što ne znaju neznaci znaju...Da bi bila potpuna osoba potrebni su mi oboje. I kada biramo prijatelje i neznance biramo osobe slične nama, sličnih pogleda na život...Da bi s nekime ušli u komunikaciju moramo imati zajedničku temu, ako se iz te teme rodi druga tema ta osoba nas privuče da je bolje upoznamo. Ako se iz druge rodi više tema postajemo poznanici, a nakon dužeg vremena i prijatelji...Al samo najbolji od najboljih postaju onih šestero kojima ćemo najteže oprostiti, koje ćemo najviše voljeti, od kojih ćemo najviše očekivati...i čije će pogreške najviše boljeti. Baš zato tim šestero ne možemo reči sve, jer očekujemo previše od njih, a oni previše od nas...I onda upoznamo neznanca kojemu kažemo sve, koji nam kaže sve...i olakšamo si duše i opet ih olakšamo i neznanci postanu prijatelji...I onda opet tražimo prijatelja u neznancu, jer imamo neznanca u prijatelju...
Post je objavljen 13.10.2010. u 20:56 sati.