Hašmodaj
U grimoarima, i literaturi i predanju uopšte, ime Hašmodaj se susreće i kao Kašmodaj, Ašmedaj, Asmod, Ašmodi, Asmodaios (u grčkim tekstovima). Ime ovog kraljevskog zloduha požude i srdžbe neki izvode iz persijske predaje gde se susreću nazivi Aešma i Ašema-Deva. Možemo ovde napraviti etimološke paralele i sa sanskritskim izrazom devah, koji ima više značenja: 'bog', 'nebesnik', 'car', 'sjajni'. Nije na odmet uočiti sličnost i sa latinskim izrazom za boga: Deus. Sve ove etimološke implikacije i inklinacije ukazuju na Hašmodaja kao na demonskog kneza. S. L. Mac Gregor-Mathers u svom komentaru-dodatku 20. poglavlja 'Svete Magije' iznosi za Hašmodajevo ime: »Koren te reči se izvodi iz hebrejskog jezika, sa značenjem 'razoriti' ili 'potpuno odeliti', a ako se uzme veza sa persijskim jezicima tada se značenje tog izraza menja u 'iskušavati', 'proveravati', 'preispitivati'.« - U novijoj hebrejskoj folklornoj misli ime Hašmodaja (čiji broj imena je 369) se poistovećuje s pojmom 'prokletog'.
Prema mitski obojenim refleksijama midraškog štiva Hađmodaj je rođen iz braka Adama i njegove 'prve žene' Lilit, gospodarice tamnih morskih dubina. Prema drugim refleksijama sa hebrejskog podneblja, Hašmodaj je dete incestne veze između Kajina (ubice pravednika Abela) i njegove sestre, odnosno između »Tubal-Kaina, praoca onih koji kuju bakar i gvožđe« ('Postanak', 4:22) i Naame. Po talmudskim izvorima, nakon smrti Abela, Adam više nije hteo ići u postelju sa svojom ženom, pa su to iskoristili ženski demoni (sukubi), da bi ga opsedali i zloupotrebljavali njegove reproduktivne moći; i iz te duhovne preljube nastali su demoni pod imenom nig'e bne adam – 'štetni duhovi koji su čovekovi potomci'. Prema grimoiru 'Čarolija' Hašmodaj je trideset i drugi moćni duh Podzemlja (od njih 72), sa kojim je egzorcistički operirao kralj Solomon. U kabali i magiji Hašmodaj je zloduh zemljinog satelita - Meseca.
Pogledajmo kako Goteia predstavlja Hašmodaja: »On je veliki kralj, silan i moćan. On se pojavljuje sa tri glave, od kojih je prva slična biku, druga slična čoveku, treća slična ovnu. /Pojavljuje se sa/ zmijskim repom, podrigujući ili bljujući ognjene plamenove. Noge su mu presvučene plivaćom kožicom sličnoj guščijoj. On sedi na paklenom zmaju, noseći koplje i barjak u svojim rukama.« - Za Hašmodaja, koji je navodno pao iz čina Gospodstva (Vrlina), kaže se da pretsedava nad 72 legije nižih duhova (u 'Svetoj Magiji' ukazuje se na broj 479.952 zloduha i 16 verna poslužitelja) a da je sam podređen demonskom caru Amajmonu, te da podučava veštini aritmetike, geometrije i astronomije, da tobože daje pune odgovore na sva pitanja egzorciste, da pokazuje mesto gde leže blaga i da ljude čini nevidljivima. Ko je upućen zna da takve tvrdnje potiču zapravo od Oca Laži; sve što čovek treba, to mu valja tražiti od Duha Dobrote i Ljubavi. U 'Psihičkoj samoodbrani' Dion Fortune iznosi: »Vrlo je malo ljudi spremno da se ponudi kako bi bili objektom manifestacije takve sile kao što je Hašmodaj.« (3, 7)
Hašmodajevo ime se prvi put pominje u starozavetnoj 'Tobijinoj knjizi'. U vreme asirskog cara Šalmanasara, u Ekbatani Medijskoj, živela je Sara, kći Raguelova, kojoj je »sedam zaručnika pakosni zloduh Hašmodaj ubio prije nego što su ušli k njoj.« (3:8) Kad od sluškinje dobija prekor da ih ona u stvari sama ubija, Sara sva ojađena i utučena počinje moliti Gospoda da joj dodeli smrt, kako ne bi slušala takve uvrede i prebacivanja. Gospod na njene molbe uzvraća tako što joj šalje Arhanđela Rafaela, sa nalogom da okuje »pakosnog zloduha Hašmodaja« (3:17), a njoj samoj upućuje Tobiju, Tobitovog sina. Na putu prema Sarinom domu, Arhanđeo daje uputstva Tobiju kako da se oslobodi Demona (6:8). Pre nego što će zanoćiti u Raguelovoj kući, kod svoje suđenice Sare, Rafael Tobiji daje i podrobnije instrukcije kako da postupi ne bi li se oslobodio Demona koji je ubijao sve Sarine zaručnike, ne dozvolivši da joj se niko približi: »Kad budeš ušao u svadbenu sobu, uzećeš tamjanova pepela i metnućeš na njega malo ribljeg srca i jetre; kad tako okadiš, Demon će osetiti miris i pobeći će, i neće se više vratiti.« (6:17) – Posle svadbene večere, kad je Tobija odveden k Sari, postupio je po Rafaelovim nalozima, što je dalo željenog rezultata: »Tek što Demon oseti miris, pobeže u Gornji Egipat, a Arhanđeo ga onde okova.« (8:3)
U talmudskom zborniku 'Gemara', Hašmodaj se prikazuje kao Solomonov rob i graditelj Jerusalimskog Hrama. Izraelski kralj priziva duhove Elementala (šeda) ne bi li mu pokazali gde može naći čudesni glodač-šamir radi draguljarskih obrada. Zaklinjao ih je da mu dadu odgovor, no oni, vile i vilenjaci, nisu znali eksplicitno da mu pomognu, ali su mu zato ukazali da Hašmodaj, kralj zloduha može posedovati ono što je njemu preko potrebno za fine graditeljske radove.Ukazuju mu da je Hašmodaj na nekom brdu »iskopao bunar, napunio ga vodom, pokrio stenom i zapečatio svojim pečatom prstenjakom. Svakog dana odlazi na nebo i posećuje nebesku družinu, zatim se spušta na zemlju i posećuje zemaljsku družinu, zatim proverava bunarski pečat, otvara bunar, pije iz njega vodu, zatim ga pokriva, zapečaćuje i odlazi.« ('Gitin', fol. 68 A – prevod: Eugen Werber). Solomon poziva svoga poverenika Benajahua, sina Jehojadina, daje mu lanac za okivanje Zloduha sa urezanim Božijim imenima, prsten sa Imenom, povesmu vune i mešavinu vina, nebi li sa tim prevario i zarobio Hašmodaja. Benajahu nalazi bunar, ispod njega kopa drugu jamu i u nju ispušta vodu iz Hađmodajevog bunara. Kad Hašmodaj dođe u svoj redovni obilazak bunara ne bi li se napio vode iz njega, primećuje da je sada u njemu vino. Najpre odbija da ga otpije, no žeđ ga ipak primorava da ga proba, što mu pak oduzima moć. Benajahu priskače i okiva ga, uz upozorenje da mu je izlišno pružanje otpora, jer Božije Ime počiva na lancu kojim je svezan. Dok je privodio Hašmodaja Solomonu, ovaj je se vrlo zagonetno ponašao. Videvši slepca kako skreće sa puta, vratio ga je na njega. Isto čini i sa pijancem. Kad je ugledao svatove počeo je plakati. Nasmejao je se kad je čuo čoveka koji od obućara traži da mu ovaj načini obuću za sedam godina. Slično je reagovao i na manipulacije dvorskog 'čarobnjaka'.
U Jerusalimu orobljenog Hašmodaja Benajahu tek trećeg dana izvodi pred Solomona, koji je od njega izričito zahtevao da mu preda glodač-šamir, njemu tako potreban. Hašmodaj ukazuje da je glodač vlasništvo Anđela Mora koji ga je pak predao ptici pupavcu, koji ga čuva pod zakletvom. Ipak, podanici mudrog Solomona nalaze načina da prevare i pupavca, i uzmu mu glodač-šamir.
Benajahua je kopkalo neobično teatralno ponašanje Zloduha, koje je imao prilike da vidi tokom njegovog privođenja. Sam Hašmodaj objašnjava svoje ponašanje: slepca je vratio na pravi put zato što je za njega zapisano da je savršen pravednik i ko mu učini uslugu zaslužiće rajski zagrobni život. Za pijanca je pak Proviđenje zapisalo da je težak zlotvor, pa mu je učinio zadovoljstvo da bi pojeo svoj udeo na Onom svetu; videvši svatove plakao je zato što je znao da će mladoženja umreti za trideset dana, a smejao je se čoveku koji je tražio obuću za sedam godina života, jer je video da on toliko još neće ni živeti. Na 'čarobnjakove' predstave je ironično reagovao zato što je znao da je prevarant: sedeo je na jednoj od kraljevskih riznica a nije znao šta je ispod njega.Solomon je Hašmodaja zadržao sve dok nije sagradio veličanstveni Hram. Mnogobrojnoj vojsci radnika i veštih neimara navodno je i Hašmodaj pomagao u dovršenju posla izvodeći precizne radove. Stara rabinska predaja kaže da bazaltne kvadre nije obrađivao nikakvim metalnim alatom, već je to činio zrakom crvene svetlosti koja je palila sve (dakle nekom vrstom rubinskog lasera). I Al-Qur’an prenosi predaju da su i zlodusi kao robovi uzeli udela u gradnji Prvog Hrama: »Oni su /Solomonu/ izgrađivali što god je hteo: hramove i spomenike, i zdele kao čatrnje, i kotlove nepokretne.« (34:13)
Hašmodaj se nije pokazao samo kao arhitekta i umešan zanatlija, već i kao noćni posetilac ogromnog harema Solomonovih žena. Kad su predstavnici Velikog veća upitali Solomonove žene da li im 'kralj' i sa kakvim nogama dolazi u postelju (- za demone se u narodu verovalo da imaju ptičje noge: kokošje, pačje, sovine), one su im ukazale da »dolazi u priglavcima i da zahteva od njih da spavaju s njim u vreme njihove nečistoće, pa je to čak zahtevao i od svoje majke Bat-Ševe.« ('Gitin', fol. 68/b) Hađmodajevo opštenje s haremskim ženama u vreme njihovog mesečnog ciklusa, koji stoji pod uticajem Meseca, još jednom legitimiše Hašmodaja kao zloduha Meseca.
Fantastično obojenu priču o Hašmodaju daje i traktat 'Bet ha-midraš' (fol. 4): Hašmodaj dolazi Solomonu, i iz svemirskih dubina i svetova dovodi biće s dve glave i četiri oka. Dvoglavo stvorenje Kralju daje mnoge začuđujuće odgovore. Pošto u Hašmodajevoj moći nije bilo da dvoglavo stvorenje vrati na njegovo izvorno stanište, neobični humanoid ostaje na Zemlji i tu čak i porod dobija.
Post je objavljen 13.10.2010. u 18:46 sati.