IX
ali zašto sam te tako lijepu snio
izmučen sav bolom zbog kamene šutnje
i zašto sam kamen ja ganuti htio
dok vihori huje i gromovi tutnje
besmisla mog praha podno tvojih nogu.
pa dubinu slutim u vrtlogu vira
ni anđele evo dozvati ne mogu
sve je bila igra pustolovna hira
sve je bilo moja sanjarija pusta
isteklo je vrijeme za plovidbe mašte
demoni mi straha zaledili usta
ramena ti tapšu samo ruke tašte
kada im zazvoni tvog ushita cijena
žuči puna čašo do dna ispijena
Post je objavljen 10.10.2010. u 17:13 sati.