XIV
ćutim u venama: rastače se zlato
ne vraćaj se! idi stazom utabanom
jer čemu da čista uranjaš u blato
i da kaljaš dušu vlastitom obmanom
gle! vrag otrov miksa u mojoj nutrini
i krik krvi kruži nad grotlom ponora
leđa mi okreni i za me ne brini
možda ću i moći bez sunca i mora
al bez tebe neću niti jednog časa
jer osjetih vatru tvoje vrele puti
i srnu tvog struka i pticu tvog glasa
pa ipak ti kažem: ne muči me! šuti!
i ne sanjaj more ni cvrčke ni mene
pusti cvijet ljuveni neka posve svene
Post je objavljen 06.10.2010. u 15:33 sati.