Da obična šetnja ne bi bila baš obična pobrinilo se malo, zvrčkavo stvorenje. Najedanput se stvorila ispred mene, mahnula repom, pogledala da li se netko kupa.
Nisam se ni snašla a ona je već bježala i skočila iza bora.
Više nema velike gužve, tek tu i tamo poneki šetač pa su se i vjeverice spustile sa borova. Skakuču u potrazi za hranom.
Čula je škljocanje fotoaparata, okrenula se i začuđeno pogledala.
- Ženo, šta to radiš?
- A ne, ne…. dosta je bilo.
I okrenula mi repić.
Pritajila se.
Ponovno malo pogledala.
I pobjegla brzinom munje.
Post je objavljen 06.10.2010. u 10:26 sati.