oke oke... znam da sam tebala napisat knjigu al kak sam nestrpljiva radije sam ubrzala radnju i napisala priču... za vas kaj niste pročitali prošli post pročitajte, bolje chete shvatit zakaj pišem i kaj oču reć...
kom se neda čitat ovu priču ne mora nek komentira prošli post ak već nije. a za vas kaj vam se da pročitat. čitajte sve od jednom bez stanki da se bolje uživite... lool. aj da ne duljim. uživajte... ima dost greški ignorirajte pls.
A VERY GIRLY BOY
gledao sam svijet kroz svoje nove oči... imao sam čudan osjećaj... kao da mi je nešto falilo.... tek kada mi se moje novo tijelo dovoljno razvilo shvatio sam da je neki imbecil zadužen za reinkarniranje usro stvar i poslo me u ženskom tijelu... nije ko da me smetalo u početku... ali što sam bolje upoznavao ovaj svijet više me živciralo... i pišem zadnje stranice ovoga dnevnika prije nego zakoračim u prazninu s krova zgrade... u hladan međuprostor smrti...
1
ustani
jedi
obuci se
uči
odi u školu
trpi zlostavljanje od drugih učenika
osjećaj se nevidljivo
vidi Lunu, Elsie i Sašu(Saša je muško)
odi kući iz škole
zuji u tramvaju
nasmješi se pokloni osmjeh
pogledaj u nebo možda vidiš zvijezdu padalicu(ako vidiš zaželi želju)
dođi doma
pretrpi starce
zatvori se u sobu
sjedi na pod
podragaj činčilu
maštaj
operi se
spavaj
sanjaj(nešto normalno i ostvarivo ovaj put, a ne samo bolne želje... točnije jednu bolnu želju)
da to je moj plan dana... više manje isto svaki dan.... hehe... ja sam gabrijel/a... da poasnim na prvi pogled draga i slatka curica gabrijela... iznutra ne baš tako dragi gabrijel... hmmm... NISAM TRANSVESTIT(jesam točno napisao?nepismen sam) JESTE NORMALNI?! dragi čitatelju molim te suzdrži se od takvih pomisli.... nisam ja kriv! neko je napravio zajeb s reinkarnacijama... uopče biti čovjek... fuuuuj... mislim sve je to lijepo ali ljudi su zapravo bića koja uništavaju sveiz zabava(zavežu psa za auto i ond voze auto i navlače psa po cesti dok ne ugine, ili mačku u šupak nabodu petardu...) e pa vidite zato mislim da su životinje puno čišća bića... no, ima i dobrih ljudi(ne baš puno)... a i ko sam ja da im sudim... nemam to pravo... no da ne duljim i ne gnjavim tebe Dragi Čitatelju svojim filozofiranjem, sada ćeš zakoračiti u moj svijet, moj dnevnik... poštuj moj život i ne izruguj se molim te, samo pomisli kako bi tebi bilo da se netko izruguje iz tvog života... no hajde sada zaviri u ta davna vremena dok sam još pisao u ženskom rodu... dok sam želio vjerovati da sam žensko, dok nisam ubio djevojku u sebi...
7.2.2009.
Dragi Dnevniče,
danas sam obukla crnu majcu s vukovima(znaš onu moju najdražu)... svi su mi se smijali i počeli mi dobacivati stvari poput:''gle debela je postala darkerica'' ''krme je postalo i sotonjara'' ''čuvaj se krmače sad je postala sotonjara možd nas poželi pojest''
ne mogu ti ni opisati koliko sam se loše osjećala...
10.2.2009.
Dragi Dnevniče,
bila sam u depresiji jer mi svi iz obitelji govore da trebam smršavit(na pristojan način da sam debela)... a što ako se ja sviđam sama sebi ovakva? to nije bitno? uostalom, kao da je samo izgled bitan, ja želim da ljudi gledaju moje srce i dušu a ne moje fizičko tijelo kojeg ću se i tak prije kasnije riješiti...
11.2.2009.
ja ne mogu više ovako... došlo mi je da se ubijem... sama sam na ovom svijetu...
13.2.2009.
ponovno sam pročitala Dugu, znaš onu knjigu o curici kaj želi biti dečko jer dečki smiju sve a ona ne? pod dojmom sam...
15.2.2009.
danas je vjeroučiteljica na vjeronauku rekla da su sve žene patnice(zbog eve i to)... mislim da je biblija pisana jako davno, dok žene nisu služile ničem osim rađanju djece, imam osjećaj da to ni danas crkva ne shvaća, još i potiče to da su žene manje vrijedne(kao don damir neki dan kad je ženama rekao da budu žene a muškima da budu muškarci i da vode, još je bilo gluposti tipa da žene ne bi smejele nosit marte i to...)
idu mi na živce....
16.2.2009.
1000 žena može održati svijet sa samo 1-2 mškarca, dok je mala šansa da 1000 muškaraca održi svijet sa samo 1-2žene.... jbg, zar samo životinje shvaćaju(životinjski mužjaci) da im je svaka ženka dragocjena i jako potrebna za održanje vrste...
17.2.2009.
opet su me vrijeđali da sam debela.
20.2.2009.
upoznala sam Žaka, tamnokosog dječaka, crnih očiju.
1.3.2009.
dugo nisam pisala, po prvi puta u životu bila sam sretna. imala sam prijatelja :)
Ana, moja najbbolja prijateljica, mi se prestala javljati. to me žalosti ali nema veze. žaki kaže da možda ima posla u školi pa ne stigne, on je uvijek tako optimističan.
18.3.2009.
nešto čudno mi se dogodilo.... rascjepila mi se ličnost(valjda...)... ma zbog svih tih izrugivanja ko da su se razdvojili onaj dio kojeg to vrijeđa, koji umire svaki dan zbog tog, i onaj neki snažni dio koji uvijek nastavlja dalje(onaj neki glas u mojoj glavi koji uvijek govori u muškom rodu)... jednostavno kad mi treba snage samo se isključim i vidim kaj će bit. žaki kaže da je to sasvim oke i normalno i da nisam nikakva luđakinja kako mislim... i da je sasvim normalno da imam svoju mušku polovicu...
20.3.2009.
jučer na satu hrvatskog smo zbog nekog razloga raspravjali o crvenkapici i vuku. isključila sam se i iznenadile su me riječi koje sam rekla(riječi opčenito, vrlo sam rijetko govorila na satu i u nekim kao raspravama o likovima)... ugl kad smo počeli govorit osobine vuka digla sam ruku i počela govorit(svi su buljili, mislim da profa nije ni znala kakav glas imam)... rekla sam nešto u stilu ''zašto bi vuk bio negativac kad nije. vukovi su mesojedi i ako su gladni idu lovit i ulove što nađu. zašto bi bio negativac. pa i crvenkapica sigurno jede piceke ponekad za ručak pa je ne gledamo ko negativca. zašto sve to? jer je čovjek, a ljudi se ne gledaju kao ubojice kad love za hranu. zašto je to tako?''
u razredu je zavladala šutnja(čak i u mom mozgu) dok napokon mario nije dobacio nešto tipa''sotono debela daj začepi, na što se profa izderala na njega. na kraju su se svi pravili da se ništa nije dogodilo ali mogla bi se kladiti da su se svi došaptavali o meni kad sam izašla iz učionice.... kao da su me se počeli bojati... žaki mi je rekao da sam stvarno postavila zanimljivo pitanje i da se nemam čega sramiti. ''za dobrim konjem jako se praši'' rekao je
30.4.2009.
danas je žakijev pogreb. nemam snage uopče otići tamo. jednostavno ću kad se malo oporavim od gubitka otići na grob... što se dogodilo? pa, nije mi o tom prije govorio dok nisam sama skužila. stari ga je tuko pa se on počeo drogirati. nagpvorila sam ga da prestane i je na neko vrijeme.
jedan dan me samo nazvao i rekao mi da nemože više. rekao mi je da me voli i da ne plačem. rekao mi je da sam ja najčarobnija droga i da će jednom naići narkoman koji me vrijedan. onda je rekao da mu oprostim i poklopio slušalicu... sljedeće jutro našli su ga pored autoceste, prerezao si je žile i usput se predozirao(valjda da otkloni bol i strah, što već)...
već danima ne prestajem plakati.
12.5.2009.
otišla sam do njegovog groba napokon. i dok sam tako zurila u kamenu ploču umrla sam... ostao je samo onaj drugi snažni dio mene... jer tuga mi je rastrgala srce,a bez srca nisam mogla živjeti...
22.5.2009.
od kad je žaki umro prestao sam jesti. eventualno pojedem jabuku ili nešto tek toliko.
14.9.2009.
izgubio sam 27kila. na granici sam anoreksije, ljudi iz razreda me prihvaćaju i obožavaju. čini se da izgled ipak ima važniju ulogu od duše i srca.
18.9.2009.
počeo sam normalno jesti. svaki dan trčim oko kvarta. ta bol mi otklanja misli o glupostima. i usput izgrađuje ovo tijelo da savršenstva
22.10.2009.
upoznao sam filipa. ja sam njemu najljepša cura na svijeu(opet gleda samo moj vanjski izgled)... njime kratim dosadu...
30.10.2000.
stalno dobivam one zaljubljene poglede od dečki. zavidne poglede od cura. ahh valjda dobro izgledam. u obitelji mi govore kako fantastično sad izgledam, mršavo i lijepo građeno... a što ako se tak dobro ne osjećam? mislim osjećam se super, čisto zbog zdravlja i tog ali se osjećam povriejđeno što svi gledaju samo površinski sloj mene...
6.11.2009.
otišao sam do žakijevog groba.. tamo sam cvilio i plakao kao debil. neka žena je dobacila''jadna djevojka''... da to je bila prednost ovog ženskog tijela... da je bilo muško tijelo dobacili bi nešto tipa''gle pederčina'' ovako sam bio jadna djevojka -.-'
kad sam se vraćao otkrio sam jednu slabost ovog tijela... dva dečka su onak stala ispred mene i nisu mi dala da prođem. jedan me čvrsto uhvatio za ruku i bacio na pod. otimao sam se. počeo me skidati. hvala bogu mozak mi je ostao pribran, isvadio sam zihericu i zabio mu u u obraz. kriknuo je i popusti stisak. drugom sam nabio nogu u jaja... nisam znao da sam toliko brz ali doslovno sam skočio nako ko đeki čen (nez napisat ime)... i počeo bježati... poslije kad sam vidio da me ne prate sjeo sam na klupicu i pustio suze neka teku...
12.11.2009.
bio sam kod filipa doma. samo mi se gledao jebeni film kad je on počeo plaziti po meni. kažem ja''ne želim to.''
a on onak krene ko da će me silovat kad se ispravim i viknem. ''mislim ne želim to bez kondoma s okusom banane. daj odi kupi dotle ću ja pogledat film do kraja pa se možemo igrati.'' njegov odgovor:''oprosti mišice moja mala pa naravno. samo se ti udobno smjesti.'' moj odgovor:''hajde požuri bubice.''
otrčao je van iz stana. tren kad je zalupio vrata počeo sam glumiti riganje... onda sam našao svo čvrsto remenje po kući, i metlu. to sam odnio u spavaću sobu...
kad se debil vratio nije ni znao što ga čeka... gadilo mi se to kako mi govori da me voli a zapravo voli moje tijelo i to tako očito pokazuje...
rekao sam mu da sam zločesta curica i glup kako je postio mi je da ga čvrsto zavežem.... malo se čudio kad sam ga zavezala tako da leži na trbuhu al to je bilo kao da ga mogu papati...(moš mislit)
kad sam zaključio da se on više nemre pomaknut rastopio sam malo čokolade(šteta čokolade) i vruću je izlio po njegovim leđima. krik... upalio sam muziku da se ne čuje... počeo je vikati''jesi ti normalna. odveži me smjesta!'' moj odgovor: ''sad ću ti pokazati kakav je osjećaj kad te netko siluje'' faca mu se totalno izobličila od straha.... nabio sam mu držak od metle u šupak(nisam do kraja, pa nisam zao baš toliko, samo sam htio doć do pointa da shvati)... i tak sam ga jebao s drškom od metle dok je on plakao... na kraju mi je dojadilo(iskalio sam bjes)... rekao sam mu:''nadam se da si shvatio kolku bi mi bol nanio da me siluješ i da ćeš u buduće više poštovati žene. e da, imam snimku onog kad si me probo silovat, lako izbrišem onaj djelić kad te poslah u dućan tak da nemoj neš pomislit, mogu te tužit policiji i umjesto na faksu bit ćeš u zatvoru...'' on je kimnuo. otpusto sam mu remen koju mu je držao lijevu ruku da s može osloboditi. prije nego sam zalupio vrata rekao sam''zaboravi da sam ikad postojala''
18.11.2009.
shvaćam kolko je ono bilo krivo... mislim oke trebao sam doć do poina i dokazat filipu neke stvari, ali možda sam mogao i na drugi način... žao mi je. ne želim biti zao... neću više nikada dopustiti da bjes ovlada samnom... odlučio sam ispraviti to svoje zlodjelo s hrpom dobrih djela... pa tako od sad pomažem staricama preko ceste, djelio sam letke ljudima da dođu u dom za napuštenu djecu... itd...
22.11.2009.
mama je danas na ulici vidla neku bucmastu curu i kaže ona''gle jadna debela je.'' okomim se ja na nju da nije jadna ak je debela možd se voli baš takva kakva je. kaže meni mama da se niko nemre voljet ak je debel i da su svi debeli nesretni. što nije istina i nesretni su jer ljudi gledaju sam vanjski izgled pa ih odbacuju od društva. što je glupo. ali nije mi se dalo raspravljati s njom...
4.10.2010.
nisam dugo zapisivao događaje... postao sam nova osoba(u smislu da pomažem ljudima i da mi je građenje novog i lijepšeg svijeta glavni cilj- inspirirao me film Kick Ass).... jučer je mateja htjela da se potučemo ali kad me pljusnula nisam mogao dić ruku na nju... jednostavno ne tučem cure.. kad me ispljuskala i nisam ju mogao više trpiti lagano sam je gurnuo i pala je u blato... onda se počela plakati pa smo je očistili i poslali doma. shvatila je da ju ja s pola snage mogu bacit na pod, a kamoli da je pljusnem...
bio sam najčudnija osoba u razredu(najčudnija cura)... najmanji problem mi je bio dečku nabit šaku u zube.
jednom mi je jedan lik došo sa svojom majcom zmazanom od krede i rekao: ''ti si ženska očisti mi'' moj odgovor:''pizdo šovinistička sam si očisti.'' i od tada sam mu postao interesantan/na... slatko...
imam novu najbolju prijateljicu... skladam joj svakodnevno pjesme... divim se ženskoj ljepoti... opčenito se divim ženama(i sebi jer uspjevam preživjeti svaki dan ko cura).. ti zahtjeva izvanrednu snagu volje... pravi izazov za mene...
dečki me privlače u nekom drugom smislu... valjd je to priroda mog tijela da se pali na dečke.... heheh..
svejedno svaki dečko kojeg sam imao mi se gadio i rigalo mi se kad bi ga bario... možda sam aseksualno biće?
5.10.2010.
upoznao sam sašu... gej dčka... sviđa mi se kako razmišlja
20.10.2010.
saša me upoznao s Nathanielom. još jednim gej dečkom.
dosta se družim sa sašom. jednostavno djelimo slična razmišljanja
27.10.2010
saša mi je rekao da sam ja dečko u ženskom tijelu. moj odgovor:''nemoj zezat.''
Nathaniel me pozvao u kino...
29.10.2010.
saša mi je postao najbolji prijatelj. uživam razgovarati s njim
11.11.2010.
kao i svake nedelje takoi ove izašao sam s nathanielom u park i pričali smo satima. rekao mi je da mu je saša rekao kako je zaključio da je samo moje tijelo žensko. to me nasmijalo.
15.11.2010.
danas su me dečki stjerali iz razreda jer nisam smjela bit unutra dok razgovaraju o muškim stvarima. to me iziritiralo i nisam htio van dok me nisu na silu izgurali.
18.11.2010.
bio s nathanielom u parku. nez kak je došlo do toga da me poljubio(u usta). bilo je čudno. nekako toplo. prvi puta da mi se nije gadilo ljubiti nekoga. poslije sam mu naglasio da je on gej a da ja nisam muško na što je on rekao da moje tijelo nije muško ali da ja jesam. popravio mi je dan.
26.11.2010.
danas sam navršio 17godina. Nathaniel i ja smo sada u vezi. jel moguće da ga volim?
saša kaže da je to što osjećam ljubav, ali kako bi on znao kad nikad to nije osjetio... a valjda je u pravu. osjećam ono što pjesnici opisuju. eheh...
30.11.2010.
tako sam sretan.
12.12.2010.
nathaniel je rekao da je bio glup i da mi nije smio to napravit i da kao neće bit samnom dok ne promjenim spol(čista suprotnost od stvari koje je prije govorio)
13.12.2010.
život više nema smisla. saša me pokušava razvedriti. luna isto ali ne uspjeva im.
15.12.2010.
tko bi rekao da se toliko toga može dogoditi u tako malo vremena. ne želim više živjeti. biti žensko prevelik je izazov za mene.
***
i tako smo došli do ovdje, gdje stojim na vrhu zgrade. polako ustajem. i krećem u prazno... kad čujem nathanielov glas. '' Neee. ne radi to budalo. nisam ono mislio. molim te.'' ne želim ga čuti. ne vjerujem mu iako to želim. zakoračim
zvukovi i slika su se izgubili.
sljedeće čega se jećam je bilo buđenje u blničkom krevetu(očito nije bila dovoljno visoka zgrada, nema veze sljedeći puta odabrat ću višu)... moji rditelji stoje ispred mene. drže moj dnevnik u ruci... nathaniel je isto tamo... plače... od sreće ili tuge što otvorih oči?
probam pomaknut svaki djelić tjela. mogu micat sve, znači sve ok...
onda shvatim da ležim iznat dvog tijela. šok... doktorica govori:''ništa više nismo mogli učiniti.''
a ja? ja pošto sam samoubojica potonem u pakao. moj posljednji vrisak vejčno će odzvanjati u toj bolničkoj sobi...
Post je objavljen 04.10.2010. u 10:37 sati.