(Što to radiš?)
-Čekam ga.
(Njega?)
-Da.
(Zašto njega?)
-On će mi dati ono što trebam.Ono što želim.
(Što je to?)
-Tišinu.I mir..da,želim mir..i spokoj.
(On neće doći,znaš..)
-Znam,no to ništa ne mijenja..
(Ali,zašto ga onda čekaš?)
-Jer ga trebam..Treba mi neopisivo mnogo.
(Odi kući!)
-Nemam kuću.Ni dom.Sama sam,no nemam mira.Toliko ga trebam..
(Ostala si sama,sama..Ni mene nema,zapravo me ne vidiš..)
-Što si onda ti?
(Ja sam tvoja savjest.Kriva si.Za sve.I sad si sama,no još uvijek nisi zadovoljna.On neće doći,no sve jedno ga čekaš.Jadna si.I propala,no nije ti on kriv.Uči na svojim greškama i nosi svoje grijehe.Tada,ako budeš išla pravim putem,osjetit ćeš pravi mir...)
.
Treba mi mira.Doista.Želim se odcijepiti od svijeta.Bar ovog kojeg vidim svaki dan.Neumorno bauljam po ovom svijetu sama,bez cilja.Samo tu i tamo se pokaže neka bijela točka,no ona je prolazna..kao brzi vlak.Moj štit su trenutno slušalice,mp4 i najglasnije deračine na njemu.Svima izgledam usamljeno,no nisam..Samo mi nešto fali,što ne pronalazim u drugima,pa zašto bi mi onda trebali?Tu su samo kako bi se pokazali bolji u nečemu od mene,kako bi me nadvladali i pokazali se jačim.No nisu.Oni su samo lake,glupe duše,koje misle da sam bez njih nitko i ništa.Pa ajdontivafak!.Ne treba mi nitko!Osim moje Lee (čitaj Le-e) koja mi je u zadnje vrijeme sve.
Tebi sve pričam,dragi Blogu.Ti *jedini* znaš sve o meni.Ti i ovih par dragih mi čitatelja mog bloga.Nekako sve izleti iz mene kad ti se počnem žaliti.
Nisam ja loše volje,nemojte me shvatiti krivo,nego vrlo nam čudno.Ne znam.Sve je crno-bijelo,onako neobično promjenjivo,normalno,drugačije,nenormalno.Ima li smisla,lutati sam,ako ti doista nitko ne treba?Ima li,molim te odgovori mi?Sve jedno mi je,lije li kiša ili žari sunce.I ovo nešto malo vremena što imam posvetila sam tebi,tebi koji to slušaš,i razumiješ me.Znam da me razumiješ,iako nisi stvaran.
Ti si načinjen s moje strane.Ti si dio mene.Ti si ja.Shvaćaš me,zar ne?Jer,ja se ne shvaćam.Ne pronalazim sebe zadnjih par dana.Neobična sam.Nova ja.Uživam u samoći,iako mi i nije toliko potrebna.No imam je na izobilje.Svi poštuju moj privatni krug i ne ulaze u njega.
Eto Lea čini vrhunac mog tjedna.Tada sam svoja.Imam mira iako nisam sama.Na mjestu sam i to sam ja.Ja,Karla.Volim ju koliko se prijateljica može voljeti.Iako je meni teško reći nekome volim te.To je teška riječ.Ne daje se svakome.Treba ju zaslužiti.Tu nema podkupljivanja,uvaljivanja..bar ne kod mene.Volim te ni Luciji ne kažem..
No dobro.Vrijeme je da odem.Mislim od tebe..Ipak znaš,meni je sve jedno di sam i s kim sam.Čudno zar ne? No ti me kužiš.Ipak ti si ja.To sam ti već rekla.No nije mi teško ponoviti.
Pozdrav svima
x
Post je objavljen 29.09.2010. u 16:11 sati.