Pod ruku mi je pala neka knjiga, brljnuh po njoj, progtah je . Osnovna postavka je bila da moraš misliti pozitivno i sve će ti se ostvariti.
Nije loše, i udarim u pozitivizam.
Imala sam slobodan dan i u 6 ujutro me je probudio mobitel, ali to se ne računa, jer sigurno nisam sanjala pozitivno...
Kavica, pozitivne misli u vidu kave koja se puši same naviru, ne moram ni da se trudim.
Palim plin. Fige, Nestalo plina. Nije važno, tu je struja, mislim ja pozitivno.
Vri voda, ruka automatski uzimam kutiju sa kavom... nešto je lagana. Pozitivne misli za trenutak nestadoše, nema kavice. Trgoh se i nasmeših. E, nećeš ti kavetino da mi pokvariš misli, tu je nesica. Malo je visoko, propinjem se da je dohvatim... frrrr, kutija se otvara i kava se blaženo rasipa po mojoj glavi i celoj kuhinji...
Krećem u radnju , mleko i puter... mislena imenica, ali ja pozitivno mislim. Mleko menjam u coca colu, a puter u kajmak. I nije neki doručak...
Polazim u garažu, sused parkirao kola i otišao na pet minuta, verovatno do Severnog pola, jer ga čekam već čitav sat.
Pozitivne misli usmeravam ka nečem realnijem i konkretnijem. Mogu sve da poželim kažu u knjizi.
Princa na belom konju sam odmah odbacila, gde da mu parkiram konja, a tek da nadje posao. Na lotu, bingu, je takva nameštaljka, da mi ni sve pozitivne misli sveta ne bi pomogle.
Lijepo vreme, da znam poželeću lijepo vreme. Samo šta je to lijepo vreme? Rekoše treba kiša za poljoprivredne radove, i to baš dobra da natopi zemlju, suseda se sprema na more, treba joj bar nedelju dana žestokog sunca, a onaj jadan grad što se davi u smogu, želi samo vetar
Da poželim nezakrčene ulice, mesta za parking, zaposlenje svima koj hoće da rade, dobre ocene u školama, nasmejane ljude na ulicama???
Znam, pozvaću sreću u goste, neka ostane koliko hoće i neka sama rešava probleme.
Hm...da li će vredeti???
Pokušaću!
Srećo, dolazi ovamo, odmah!!!
Post je objavljen 29.09.2010. u 10:23 sati.