Marketing
Radnička klasa ide u raj ...
Puna su nan usta, u ove dane, radnika škvera. Ili, barenko, onega ča je od nji ostalo.
Photo: Slobodna Dalmacija
Vidimo škverane i na svakoj dalekovidnici, državnoj, javnoj, privatnoj, komercijalnoj ...
I tako će bit još par dan, dokle Vlatkica oli Simonica ne napravidu koji novi estradno-modni iskorak. Dokle mediji ne smućkaju neki novi opijum za javnost. Koje li je mudante obukla Nikolina Popišek i je li i uspila pokrit sa prikratkon suknjicon ...
Mislija san se oću li išta napisat o ovome. Ka ono, svi su sve već rekli. Ali na razmišljanje me je potaknija članak Borisa Dežulovića iz Slobodne Dalmacije ...
Neću ga sad ka mulac onako naslipo „lajkat“ ili pretenciozno „potpisat“ i pokušat se kitit tuđin perjen.
Ali, ipak, sa dobrin dilon članka se slažen.
Naročito sa, samo naoko nategnutom, konstrukcijom odgovora zašto je '91. bilo deset puta više svita na „škverskin“ demonstracijama, nego u ove dane.
U vezi sa tim, ipak, najviše me se dojmija jedan citat, koji izvorno nije Borisov, ali mislin da stoji, pa ću ga i ja ovod istaknit.
Primjera ka u ovom citatu jema milijardu. Od onega Alijinoga početkon devedesetih da „to nije naš rat“ ... preko pogrdnih "četničkih" epiteta zasluženih izjavom „skupo ćemo mi platit prvu hercegovačku pušku“ ... šta se, nažalost, pokazalo itekako istinito samo koju godinu kasnije.
Škverani su mučali dvadeset godin. Neki će na to dodat ono tipično „... ka pizde“ ...
Ali nismo ni mi, ostali, nedužni! Ja san se prvi smija na ono „odu li nan škverovi, doće nan Grčka“ ... parilo mi je ka dobra baza. Sad se više ne smijen.
Niko više ne piva ni „Ustani Bane!“ ni „Vilo Velebita“ ... možda „Još Hrvatska ni propala“, ali samo radi melodije.
Jesmo li mi svi ovo, ipak, zaslužili?
Ko je ono pljeska na znamenitu konstrukciju o "200 obitelji"?
Imamo Hrvatsku! ... kako ko ... ili kako koliko, zavisi od točke gledišta ...
Da li mi ovo dobivamo „po zaslugama“?
Ponestaje li nam dežurnih krivaca?
Prije ili posli, doćemo isprid ogledala ... tribaće se pogledat ...
I, kako bi piva Mlađo iz TBF-a, neće bit ironije za kraj ...
Zdravi i veseli bili!
I sve ovo, sa šta manje friži i nevolje, priživili ...
UPDATE, UPDATE!
Davno je bija sedmi misec 2004. godine. Ni milijunaša, ni Karike, ni ADSL-a ... modem vulgaris, snail e-mail, i jedna VEEEELIKA novost u mom životu: Moja mala Prinčipessa Vinka. . Tad san počeja pisat blog, sa temom: Kako se osjeća četrdesetogodišnjak, ka otac po prvi put, kako i stopji u zaglavlju, sa live strane ...
Puno je vrimena odonda prošlo, prominija san i par kompjuteri, naresta, udeblja se ... kažu previše, sa čime se i slažem.
Jedina konstanta u cilome ovome periodu ste vi, dragi moji posjetioci ... koji ste svako malo navraćali povirit ča je nova sa Vinkon, i inače, ča jema nova kod mene. Mislin da je Vinka neopravdano potisnuta sa prvog mista, bar ča se tiče iztbora tema. Je, ima puno tega ča bi tribalo spomenit, ali nastojaću, evo, dajen časnu rič, da ovo bude najprije VINKIN BLOG, a za ostale teme jema i drugi misti za pisanje. Naravno, bićete uredno obavješteni, pa koga zanima, neka poviri ... eto, nakon ča san van malo otvorija dušu, red je da se svima vama zafalin, ča ste mi pomogli da se dovučen do ove VELIKE brojke, za mnoge nedostižne. Fala van lipa, moji dragi posjetioci! ... i vidimo se kod iduće "okruglice"
Sutra gren na Firule, sredit ništo na nozi ča me, da prostite, zajebaje skoro misec dan ... nadan se skorome čitanju. Na moje, a nadam se i na vaše zadovoljstvo.
Zdravi i veseli bili!
Post je objavljen 28.09.2010. u 00:42 sati.