Marketing
Opet + UPDATE
Ne znam jeste li primjetili (ovisi koliko revno pratite moj blog), svaki put kada nekud putujem, obično bude jedan predputni post i cviljenje oko toga što se moram pakirati. Da, mrzim se pakirati, nisam još niti počela. Budem. (Putujem ujutro, u 7)
To do list:
- zašit terenske hlače koje sam poderala u 5. mjesecu na terenu x 2 (jer dvoje sam poderala, a neću nove derat, tako da će i ove bit dobre)
- opeglat majice kratkih rukava i pronaći one dugih rukava
- raspitati se gdje na kraju spavam, jer ako je u šatoru, da ponesem dodatnu deku
- spakirat konzerve i tablu špeka koja je u frižideru
- narezat najlonske čarape (ne pitajte)
- iz starog papira povadit stare novine
- otić na kavu sa frendicom i sestrom
- ne zaboravit pribor za jelo, dasku i oštar nož za gore spomenuti špek
- mogla bih uzeti i luk
- otplesati neki ples bogovima da kiša prestane padat
- napisati članak za portal
- ponijeti obje kabanice
- napunit bateriju na iPodu i mobitelu
- uzet par vrećica čaja
- valjda ću se sjetit ako trebam još šta
Kada se sjetim terena u 5. mjesecu, bila sam pošteno bolesna, trošila sam rolu wc papira na ispuhavanje nosa – dnevno, izgubila sam bila osjet mirisa, imala sam hrpu obveza na faxu. I svejedno mi se išlo.
A sad... Ne znam... Valjda zato što znam što me čeka (iako je jednostavnije s te strane, jer sam psihički spremna na nekupanje i toi toi wc) i zbog ove glupe kišurine. Koja pada i pada, a nema naznaka da će se vrijeme skoro smiriti. A ja mrzim kišu, baš ju ono mrzim. Nisam mrziteljica, ne koristim tu riječ često, ali kišu baš ne podnosim. Već mi dva dana lupa na krovni prozor i muka mi je od nje.
Vjerojatno se neću skidat iz kabanice, užasno je nepraktično radit po kiši. Ne možeš sjest di hoćeš, ne možeš leć na travu ako si umoran, ne možeš jest u miru na nekoj livadi, jer si u divljini i nema šanse da nađeš suho mjesto. Kmmmmmmeeeeeeeeeeee.
Možda bi bilo bolje da ne znam šta me čeka. I moram se ić pakirat i ne da mi se. Uzaludan post, znam.
UPDATE
Spakirah se, još par sitnica moram sredit, ali rekla bih da sam 97% spremna. Ostali su samo detalji poput špeka i najlonskih čarapa :P. Evo materijalnih dokaza da sam završila.
Prije (i to nije sve, dio odjeće je bio na peglanju, nemam pojma kako sam uspjela to sve nagurat :majstor:):
I poslije: 
Eto ga, to bi bilo to. Nadam se da će vrijeme biti milostivo. Idem se kupat i uživat u tušu jer idućeg neće biti još tjedan dana. Uživajte, znam da ja hoću, bez obzira na sve. (Morala sam prije malo cendrat, ipak sam ja žensko)
Post je objavljen 26.09.2010. u 22:40 sati.