Evo mi neki prigovaraju da san se u zadnje vrime uvatila politike ka Sanader Hypo banke, ili ka Uskok Polančeca, pa san odlučila ostavit se toga i uvatit se malo poštenih ženskih tema od kući i kućanstvu.
Kad su kućanski poslovi u pitanju, sve smo mi žene u odgoju imale jednu zajedničku lekciju od naših mama, baka, teta, ujni, strina i susida, a to je ona lekcija od čistoći kupatila, banja, weceja, ili kako već ko zove to sveto misto.
Meni je naprimjer moja mater , a njoj njena mater, uvik govorila:“Ćerce, može ti se desit da ne opereš suđe, možeš ne oprat prozore, možeš ne ofregat pod, ali kupatilo, kupatilo je ogledalo kuće i tebe ka žene, kupatilo ti mora uvik blistat!“
Čula san da su neke žene na samrti znale panično najedanput skočit sa samrtne posteje, i vrisnit:“Ajme! Ajme meni jadnatisan! Nisan oprala kupatilo! Pustite me da ga operen, umrit ću poslin!“
Tako san ja zapametila da se kupatilo ima održavat čistim i blistavin i u najtežin uvjetima, i da nema opravdanja zatekne li ti ko kupatilo u neredu , i ako ti se to kojon nesrićom dogodi, udaju moš obisit mačku o' rep, ako još nisi udana, a ako jesi, moš bit sigurna da neš još dugo bit.
Pa san se svojski trudila uvik to misto održavat u stanju najviše čistoće i sjaja, uz pomoć najmodernijih i najefikasnijih sredctava za čišćenje, i sve je bilo dobro dok se nije pojavija taj Domestos.
Kako se pojavija na tržištu, tako su ga sve žene i prave domaćice počele kupovat i koristit jerbo je navodno najefikasniji i najjači i kad s njin zaliješ kupatilo nestanu sve šporkice i nečistoće . Samo su zaboravili napomenit još i to da ti otpadnu i špine a oni emajl od kade u dodiru s rečenin sredstvon procvrči i zadimi.
Meni to nije baš bilo drago, i pitala san se zašto ga sve žene toliko volu, a onda san vidila da na anbalaži piše:“Domestos – ubija sve poznate bakterije“. Aha, pomislila san, bit će da je u tome stvar?
To me malo i zabrinilo, jer, ako Domestos uništava sve poznate bakterije, onda moje sigurno neće ubit, jer ja nijednu bakteriju u mojoj kući ne poznajen, drugin ričima ne znan nijednoj nit' ime, nit' bezime, nit' odakle je, nit' čija je, nit' čime se bavi u životu. To znači da se moran upoznat sa svin svojin bakterijama ponaosob, ako oću da mi ih Domestos potaraca.. Šta je nezgodno, jer, lako ti je ubit onoga koga ne poznaješ, al' kako ubit nekoga s kin se upoznaš i samim tim se, na neki način, za njega emotivno vežeš?
Zamisli, dođeš nekoj bidnoj bakteriji, ponudiš joj svoju ruku prijateljstva, ona ti poviruje, približi ti se, prihvati te, a ti cilo to vrime iza leđa držiš Domestos, i kad se bakterijica opusti, ti je zaliješ! Jel' to ljudski?
Još nešto mi nije jasno. Svaka žena koju znan je, upotrebjavajući Domestos, bar jedan put skoro izdanila u mukama nasrid kupatila, od jačine isparavanja dotičnoga. Opereš s njin kupatilo, i izađeš iznutra teturajući, ako uopće izađeš. Jedini način da Domestos zajedno sa bakterijama ne usmrti i tebe je taj da kupatilo zaliješ s njin nekako iz daljine, recimo popneš se kod susida kat iznad, probiješ rupu u podu iznad svog kupatila, pa tako odozgar dobro nakapaš. I naravno, dok sredstvo ne ishlapi, evakuiraš sve iz stanbenog objekta.
Drugi siguran način je taj da u zalivanje kupatila Domestoson pošaješ muža. Al' to je tema za drugu priču, pod radnin naslovon „Savršeno ubojstvo-kako se riješiti muža u tri koraka (ili koliko već kome ima koraka do kupatila)“
Eto, ka šta san i obećala, nisan niti spomenila političare ovaj put. Doduše, neman ih šta ni spominjat u priči o Domestosu. Sigurna san da ga oni uopće ni ne koriste, jerbo za njihove šporkarije efikasno sredstvo ijonako još nije izmišjeno.
Post je objavljen 25.09.2010. u 01:06 sati.