Pregled posta

Sad smo već narasli

I eto nas sada, u petnaestom tjednu i rastemo.
Kako su prestale mučnine, tako sam ja dobila simptom neutažive gladi, valjda da nadoknadim ona dva tjedna izgladnjivanja. Na kilaži ne dobivam puno, valjda jer nastojim jesti često ali po malo sa dosta voća. Da ne bi ispala dva sumo borca na kraju.
Trbuh mi je zapravo dosta brzo „ispao van“ tako da već duže vrijeme ne mogu nositi ništa od svoje stare odjeće. Neki me zezaju da sam duže trudna nego mislim. Očito mališa voli komfor.

Bili smo i na kombiniranom testu, koji je inače obavezan za trudnice preko tridesete (a meni fale još 2 godine), i iako sam se nećkala bi li išla ili ne – ipak smo otišli.
Na ultrazvuku se mališa nije htio okrenuti, on se zalegao i baš ga briga.
Doktorica ga je morala protresti malo da se okrene za test, i kad se jadničak već morao buditi onda je odmah i pokazao svu raskoš. Iako malo rano, doktor koji je stajao sa strane odmah je viknuo kako mu se vide jajčeka.
Moj sin. Naš sin, naš ponos i naše malo čudo.

Rezultati testa i nalazi su bili super, tako da smo se mogli posvetiti slavlju našeg mališe koji je pospano ali zdravo dijete u nastajanju. Iako je tata potajno htio kćer, nije mogao sakriti sreću i ponos koji je prštao iz njega kad sam mu rekla spol i pokazala prvu slikicu koju smo dobili.

Trenutna situacija: rade hormoni, ali ne u smjeru plača nego nervoze. Kratkog sam fitilja, a ne shvaća me baš previše ljudi.
Nadam se da će M. izdržati iako ga nastojim poštedjeti koliko je moguće. Upozorila sam ga na vrijeme, valjda shvaća. Ne pokazuje da mu je teško, dapače – valjda je toliko sretan da mi popušta oko tih maleckih napadaja. Ali ja ih obojicu volim bez obzira, čak i kad fitilj gori.

Još ništa ne kupujemo, iako bih ja odmah u veliki šoping. Sreća da financije trenutno ne dozvoljavaju. Ali zato smo sebi za gušt kupili par sitnica našem mališi, neka dijete ima već sada. Spreman za more i galebarenje .



Moram priznati da me sve više smeta petljanje drugih u stvari koje zapravo nemaju veze s njima. Osim klasičnih blesavih savjeta koji nemaju veze s ničim, pretjeraivanja i slično, mrzim kad mi se netko petlja u to kada ću i po kojim cijenama kupovati svom djetetu.
Naravno da nemam namjere kupovati iznad svojih mogućnosti, ali ako ću moći - kupit ću mu i zlatna kolica ako treba.
Jer on je moje dugo iščekivano zlato, koje je zaslužilo sve na svijetu, razmaziti ću ga do bola ako treba!
I ako sam ja kao dijete imala sve što su mi roditelji mogli priuštiti, i najbolje što su mogli, e bogme ja neću štedjeti i gledati na svaku kunu kada ću svome kupovati.
Nisam rastrošni tip, ali imam svoje prioritete.

Noćas sam sanjala da sam rodila, točno u dan kada je termin ali mjesec dana ranije. Rodila se curica, crne kose, bucmasta i prepoznala me čim me ugledala.

I to me navelo da počnem pisati ovaj dnevnik o mom malom čudu, jer to stvarno i je – moje malo čudo!



Post je objavljen 21.09.2010. u 13:21 sati.