Čuvena španska Korida! Od aprila do kraja oktobra, nedeljom i praznicima, velike okrugle arene širom Španije, pune su najrazličitijeg sveta kako domaćeg, tako i radoznalih, stranih turista. Plaza de toros, Coririda de toros! Predstave obično započinju svečanim zvucima fanfara i paradom konjanika-pikadora sa kopljima, banderiljerima i zatim matadorima tj. toreadorima. Nakon svečanog defilea i pozdrava, u arenu se pušta bik koji jureći po areni biva sve više razjaren. Najpre ga dva konjanika kopljima gađaju u grbinu nansoseći mu otvorene rane koje ga još više razjaruju. Konjanici se zatim povlače i u arenu nastupaju banderiljerosi sa bodežima u obliku strela koji nastavljaju krvavi pir. Kada jureći ih po areni i usled umora i krvarenja bik malo malaksava, u arenu nastupa zvezda predstave, sam matador-toreador. Držeći u ruci mač i crveni plašt, on izaziva bika da nasrće i veštim, za oko zadivljujućim gotovo baletskim pokretima tela, izbegava direktan susret sa rogovima razjarenog bika. Te bravurozne figure toreadora i svaki promašaj bika tj. njegovo naletanje na crveni plašt, publika u areni u tansu pozdravlja sa čuvenim «O-le!».Kada se zamorena životinja primiri, toreador mu prilazi spreda i veštim ubodom mača, baca bika na tlo, praktično zadaje smrtonosni udarac. Publika frenetično pozdravlja toreadora, dok par konja odvlači ubijenu životinju iz arene. Za jednu pretstavu obično bude ubijeno po šest bikova.Po odnošenju iz arene, ubijene bikove odvoze do klanica gde se zatim meso prerađuje i nosi restoranima i mesarama.Armando Domingez, jedan je od čuveni toreadora španskih arena. Njegovi nastupi su garancija da će arene biti pune do poslednjeg mesta. Njegova virtuoznost, hrabrost i nadasve veština uvrstile su ga u listu vrhunskih majstora ove specifične profesije latino zemalja. Gledao se oči u oči sa najbesnijim i najopasnijim bikovima Iberijskog poluostrva.Tog septembraskog popodneva 1996.godine, opet je ustreptao masu madridske arene doovodeći je do ekstaze. Za njega je to bila samo rutinska predstava, kao mnoge do tada. Kao imnoge večeri posle borbi, sa svojim društvom u kojem su bili njegovi prijatelji i učesnici koride posetili su čuveni madridski restoran u blizini Plaze de toros. Večerali su kao i obično uz dobro i čuveno špansko crno vino dok se na podijumu čule gitare u ritmu i ples flamenga. Vladala je veoma opuštena atmosfera posle napornog popodneva. U jednom trenutku, čuveni Armando iznenada je zabacio telo unazad, uvatio se za grlo, i sav pomodreo, srušio se sa stolice. Prijatelji su mu u trenutku priskočili u pomoć i uvidevši ozbiljnost situacije, odmah pozvali kola Hitne pomoći. Pošto na licu mesta nisu mogli da ga intervencijom lekara povrate, hitno je prebačen u obližnju bolnicu. Međutim, nažalost, bilo je kasno, pomoći nije bilo. Armando Domingez je preminuo.Lekari mu nisu mogli pomoći, ugušio se zalogajem koji mu se zaglavio u grlu. Bio je to poveći komad šnicle, verovatno bika koji je tu negde i ubijen u nekoj areni Koride. Neki su smatralai da je to bila možda osveta nekog nastradalog bika za toreadorove grehe počinjene u areni.
Post je objavljen 20.09.2010. u 19:30 sati.