More nas od škoja dili, i bez nas je pusta vala,
ka' da smo za život cili, pobigli sa parangala...
sad smo ovdi usrid grada, ni u kupe ni u špade,
iza đige sunce pada, gušt svoj gube marinade...
Svi ti dani tako falši,
na krivu su pošli bandu...
tek se digod skupe naši,
u konobi na bevandu,
i poteče nika pisma,
i zadršće kala tisna,
pa se pije sve po judsku,
pa se pije po bodulsku...
Pamtimo još tepla juga, posli podne isprid kina,
sad kada se s nama ruga, život igra berekina...
sve to lipo ča se praši, briše vrime ka' pinelon,
pripoznat se mogu naši, po starinski sa lumbrelon...
Svi ti dani tako falši,
na krivu su pošli bandu...
tek se digod skupe naši,
u konobi na bevandu,
i poteče nika pisma,
i zadršće kala tisna,
pa se pije sve po judsku,
pa se pije po bodulsku...