Vikendica na Divcibarama,nas desetak, vesela ekipa. Drug odluci da ode da nasece drva, kao fora (zasto je zaista isao, niko ne zna), jer smo imali dovoljno+ mrak je, a i otkud zna da li je dozvoljeno seci sumu. On odluci ipak da ide i, naravno, ne sam, nego sa jos jednim nasim drugom. Odose... Bilo je sest sati, vece. Nema ih, nema. Deset uvece, njih dvojice i dalje nema. Sta da radimo, odlucimo da krenemo da ih trazimo, ali...naravno, svi smo u zestokom strahu i vec pocinju da se prave grupice ko hoce, ko nece da ih trazi. Ja prva necu, ljudi...STRAH ME. Ako nema njih, vrlo verovatno da se ni mi vratiti necemo. u kuci pocinje svasta da se desava... da ne kazem, neverovatne stvari. Verovatno je da sam pomislila u prvom trenutku da je u pitanju neki halucinogeni trip, ali mi se ucinilo da nesto lupa negde u kuci, tipa neki tupi udarci. Odmah, posto ne umem nista da precutim, histericno sam ostalima rekla. Oslusnuli smo svi. I... harmonicni, tupi, neobjasnjivi udarci. Ponavljaju se. Jedan drug predlozi da se igramo vije po kuci ili zmurke, sto mi naravno nije palo na pamet i prva sam se usprotivila, mada ni drugi nisu bili ok po tom pitanju. Generalno, udarci se ponavljaju i ta sinhronizovana lupa negde u kuci postaje neizdrziva. jedan razumniji drug, da li da bi ispao faca, ili je zaista imao hrabrosti, kaze da je u pitanju prozor koji lupa negde i da ide on to da proveri. Svi podjemo za njim. Ja sam mislila da nesto lupa na potkrovlju. islili smo svi... Ali, kad smo usli, nista, a lupanje se nastavlja. Onda ja kazem da je najverovatnije u podrumu otvoren prozor, na sta me isti taj drug, cija je inace kuca, pogleda i kaze, u podrumu nemam prozor. Ja se tad bas...uplasim. Pocela sam da tripujem da se nesto cuje u zidovima...da iz zidova dolazi to lupanje... A onda, odjednom je to postalo sve jace, jace, jace i jace, da smo se svi poplasili i onda...odjednom, prestalo. Stajali smo zbijeni jedni uz druge, pogledam na sat, kad shok!!!! :shock::shock::shock:3h!! Pokazem ostalima, ali ovaj drug cija je kuca kaze da taj sat ne radi. Pomislih:"Sta ga koj' k, drzite onda u kuci?". I sidjemo mi u prizemlje. Ipak, dozivela sam ponovni shok kada sam videla da je prosla ponoc i da ove dvojice nema. Pocnem ja kao razumno, mozda su se negde "zapili", a znam da to nema sanse, padne mi na pamet da ih nije napala neka zivotinja, sve kazem drustvu... I na kraju, ipak se mi dogovorimo da o svemu obavestimo policiju. Drug,, uzme da pozove policiju, (A DA!!! Bitan detalj sam izostavila, tog dana smo telefonirali sa tog telefona i sve je bilo ok), kad nema signala... E, tada, vec slabo pamtim sta se desavalo, ali se secam da je nesto pocelo da smrdi u kuci na izmet. Pitala sam da li ostali osecaju, svi su potvrdili isto. Jeziv, nepodnosljiv smrad. Ljudi, toliko je smrdelo, da nas je sam smrad isterivao iz kuce. Ja, kao najveca kukavica, pomislila sam da nije neki les u kuci. Nagovorim od straha drustvo da izletimo iz kuce, jer mi je strah pomutio mozak, i mi zahvaljujuci meni , uradiumo takvu glupost. Dakle, u pola noci, izadjemo iz kuce, i naravno pocnemo da dozivamo ove drugove. Drzali smo se zajedno. Niko nije isao nigde. Taman posla jos neko da se izgubi. Posle nekog vremena, sto zbog straha, gladi, hladnoce, umora, svega pomesanog, ipak smo se vratili u kucu.
U kucu ulazimo... A za na garnituri sede nasa dva druga!! I stari covek sa njima. Ne stariji. Starac. Bas star. Mi ulazimo, on ustaje, pogleda u nas, ni u koga konkretno, samo ka nama i kaze :"Deco, izvinite, ja sam pogresio." Izadje iz kuce i ode.Ja pomislim da ako izadjem sada iz kuce, njega nece biti, nestao je. Ali, to niko od nas nije smeo da uradi. Nasa dva druga sede i gledaju u nas, samo u jednom trenutku kada je dedica izasao, se trgnu, i ovaj jedan pita: "Ej, bre, 'de ste vi? Sta se, bre, to desava?" Ovaj drugi je isto bio sav zbunjen. Obojica nekako uplaseni. Mi smo ih napali, i sa "gde ste p. vam materina" i "ko je ovaj chicha" i " o cemu se radi". Njih dvojica su toliko bili zbunjeni da su poceli da kukaju, jedan i da place, kako nista ne zna i ne razume, cak su porekli da su uopste krenuli negde iz kuce. Njihova prica je bila da su sedeli tu i da smo mi odjednom svi poceli da ulazimo uspaniceno u kucu, a da su njih dvoijica tu zadremali. Nisu nam verovali ni da smo zbog njih iz kuce izasli. Nekako, posle tog dogadjaja, imala sam utisak da ta dva druga vise ne zelim da vidim. I prestali smo da se druzimo sa njima, ali ne zbog tog dogadjaja direktno, nego zbog necega sto su njih dvojica postali nakon toga, a to vec ne umem da objasnim. Sa njima se desilo nesto sto bi najlakse mogla da opisem kao potpuna promena karaktera, neka tiha muka koja je pocela da ih obuzima, da ne kazem zlo. I zaista, sada kada preispitam sebe, to vece je bilo puno zlog, a ne toliko jezivog naboja. Imam utisak da se zlo igralo sa nama, pa otislo. Jer sam se ja osecala veoma lose, ne toliko uplaseno koliko pod uticajem neke vise, opasne sile.
Post je objavljen 19.09.2010. u 14:21 sati.