Pregled posta

Zašto gren na kvizove?

Ajde, dobro, svi mi to, manje oli više, radimo, glede i unatoč. radi šoldi (novaca, za sjevernjake) ...
Ali, kako to lipo pivaju naši zadarski grdelini, u slobodno vrime kokakoličari, Bepo & Mladen, nije u šoldima sve ...



Vraga nije, Bepo i Mladene ... ili u ovoj varijanti zanamisto Bepa Vinko
Danas je zeznuto vrime, da ne duperan (koristin, za sjevernjake) malo bezobrazniji vokabular, a baš mi je na vrj jezika.
Nije baš da je fizički rad, ali nije mi baš bilo svejedno, poć gori, svaki dan u studiju deboto puno radno vrime, i tako tri dana zaredon.
Taman san zaustija reč da je teško, ali onda se sitin oni ča kopadu po kontejnerima za nać koju bocu, pa mi se stisne grop (čvor, za sjevernjake) u želucu.
I zdrav razum govori, da bi bilo najbolje ostatak dana prispavat.
E, kad bi se sve u životu radilo po zdravome razumu, sam bi život bija dosadan, predvidljiv i nezanimljiv.
Tribalo je ipak odvojit malo vrimena i za društveni život, ipak smo mi veterani HTV-ovih bitaka kod Prisavlja 3.
Naravno, nastoja san i u tome jemat mire, pa poć u krpe prije nego se pritvorin u bundevu, dok bi neki, da sad ne špijajen ponaosob, znali ostat i do tri ure ujutro.
I zamalo dignit šolde sutradan, na setu



Bilo nas je odsvukud, iz cile Lipe Naše, i svi smo se uredno razumili, jedino san, ponekad, mojoj susidi na galeriji, gospođi zanimljivog OTOČKOG prezimena, inače autohtonoj Zagrepčanki, mora prevodit, ponekad, pokoju besidu, kad bi mi, onako, izletilo ...



Osobno sam, na snimanje „1 protiv 100“ bija na pet setova, svaki put se snimalo devet emisija, jedan put deset, znači 46 emisija ukupno. Oće li i bit još? Ko zna, nedokučivi su puti Njegovi



Mogu samo obećat, ča dobro znadu oni ča me imalo bolje poznajedu, da ću se borit sve dok mi oni Njemac ne počme sakrivat stvari po kući.
U pretvorbi san se zaboravija priključit.
Neman za to ni obraz ni želudac ...
Dušu san odbija prodat ...
Sad je ionako pala cijena. Jema i koliko oćeš!
Ne znan kakit i gledat čovika u oči ....
Takav se čovik ipak triba rodit ...
Jedini kapital sa kojin raspolažen je ovo malo ča jeman ispod kape. Koju ionako stalno nosin.
Da mi kapital ne izvitri ...
Dokle ovako?
Lako je reč onome liku iz crtanoga filma „u onkraj i beskraj“ ...
Valjda ću izdržat još jedan set.
Drago mi je ča ću opet vidit staru ekipu.
I nadan se da će past malo kiše i na moj kumpirić.
Figurativno, naravno, jer ne volin vozit po kiši ...
Valjda će doć i oni moji warholovskih petnaest minuta slave.
Koje ću, usrdno se nadan, znat iskoristit ... i ne bit PREVIŠE pohlepan, pa pokušat zagrist više nego ča mogu progucat.
Ne se bacat kamenjen u Onega Gori.
Da mi se ne dogodi, ka nekima, da gredu doma sa bužon (rupom, za sjevernjake) u takujinu (novčaniku, za sjevernjake).
Nadan se, u jednome od nadolazećih postova, veselijim i vedrijim vjestima.
Ka na primjer, da je mala Klara, ča je nikidan slavila rođendan, dobila seku, Marjetu. A Vinka još jednu malu rodicu ...
Familija nan se polako povećaje, neka dice ...
Bliži se lipa okrugla brojka posjeta, ma koliko ja muča (šutija, za sjevernjake) o tome ... 120.000 je ovod, odma iza kantuna. I ovako, unaprid, fala Van lipa svima, ča ste mi pomogli da dođen do tako lipe brojke.
Davno je bija srpanj 2004. godine, kad san, na nagovor jedne moje prijateljice, stare blogerice, i ja počeja polako, kako bi rekla moja mater „ispovidat se“ na internetu.
Ali o tome drugom nekom prilikon, to je već tema za jedan drugi post ...
Zdravi, i opet zdravi, i veseli bili!

Update:
22. rujna 2010.

Evo gren opet, na popravni, novi set "1 protiv 100"
Baš će bit smišno sutra uvečer. Kad se vratimo u hotel sa snimanja, gledaćemo na TV emisije koje smo snimali prvon turon ...
Vrime će pokazat, Pandorina kutija kvizova je otvorena odavna, a slabašna NADA je još uvik na podan lonca

Post je objavljen 18.09.2010. u 00:25 sati.