Zimski školski raspust je već uveliko u toku pa su ti djeca često kod kuće i ne uspijevamo da ukrademo jedan sat samo za nas.
Želimo jedno drugo,želimo da ponovimo ono što smo već učinili.
Nismo više prijatelji nego ljubavnici.
Čovjek s godinama postane konformista pa niti ne razmišlja o lomatanju u kolima kao opciji.
Znači preostaje nam samo hotel.A ovaj je baš fini,nov,na rubu grada.
Nelagodno ti je,te kako ćeš proći na recepciji,te koliko to košta...
Halooo,pa ja to plaćam,šta tebe briga za novce,a i uopšte nije skupo.
Ostavljam osobnu,uzimam ključ i odlazimo na sprat u „naše“ ljubavno gnijezdo.
Jednokrevetna soba nam je više nego dovoljna,bićemo jedno iznad drugog a ne pored.
Skidamo se i zavlačimo u hladne čaršafe.
Mazenje,ljubljenje,pušenje...ma sve po redu.
Odlučio sam da budem „fin“ pa navlačim kurton, crveni.
Ne ide baš sve kako bi trebalo i finoća ubrzo završava na podu sobe.
Kada između nas nema ništa sve je puno bolje.Gore-dole,unutra-vani i tako do kraja.
Obzirom da mi je nejebica hronično stanje ne mogu baš puno izdržati.
Uobičajena sexualna rutina,svršavanje,brisanje...
Još neko vrijeme ležimo pripijeni jedno uz drugo jer drugačije,na onom jednom krevetu,niti ne možemo.Zajedničko tuširanje,oblačenje i odlazak.
Recepcioner se zagonetno smješka dok naplaćuje račun.Ma sasvim sigurno zna šta smo gore radili.Nismo ni prvi ni zadnji koji koriste hotel u tu svrhu.
Izlazimo u hladno januarsko veče.Nije kasno ali su zimi dani tako kratki.
Vozim te u tvoje naselje a ja se okrećem i produžavam u moje malo mjesto.
Post je objavljen 17.09.2010. u 21:51 sati.