Srećo,ne otkopavaj zemlju
na mojim rukama,
par ugriza moglo bi te prepasti,
kosturi iz ormara vrebaju
željni starih okova,
Ne gledaj dublje
u moje plavo-zelene oči,
pogled vodi sve do sablasti,
i neče biti bolje
kada zaspeš puno iza ponoći,
Mali dodir izdaje
sve moje usnule strahove,
samo malo i poželit češ pobjeći,
mali rez iza zavjese
i krv več teče kroz dlanove,
Puna mrlja crvenih
moja je bijela postelja,
ključanica se ne može zatvoriti,
život kroz nju curi
zapali sva svoja pitanja.
Za tavan,zaključan.
mp10
Post je objavljen 13.09.2010. u 16:42 sati.