Marketing
<Eh, najdraži moji...ovo sa kompom mi se odužilo.....
Al nije ni to tako loše: završavam pomalo sve obveze ( niču i nove,al nema veze), više sam vani, družim se sa starom ekipom koji su nekako u sličnoj životnoj fazi kao i ja, pa me to upravo oduševljava...
Puno šljakam, nosim posao i doma ( vidra u busu sa spisima, zgodno za vidjeti)
Bacila sam se onako baš naglavačke u realu, digla kredit, čekam u redu za knjige ( tinejđeru je neugodno), postavila sam lajsne i laminate u mom gnijezdašcu,a danas dolaze majstori za vratašca ...
Jutros sam ustala u pet i jedno sat vremena cirka budila i nagovarala tinejđera da ustane. ( čisti psihološki triler)
Otpratila sam ga na praksu, pokušavajući ga cijelo jutro nasmijati , nenaviiklog na takvo rano buđenje i obaveze. Razmažen? Vjerojatno, al i nama je teško bilo ustati u tim godinama....teško da smo se mogli uvjeriti da je baš super kaj idemo tak rano u školu.....a da ne velim da je nekada teško prisiliti se i nama starijima...
Razdoblje pehova mi je...jučer u Cosmu kupim dejzić, na par sto metara od doma odlučim ga isprobati, pritisnem prstićem, a kad ono, ovo čudo od dejzića krene prskati bez zaustavljanja, ko bacač plamena u ruci u obliku dejzića...sva sam se zabijelila....
I onda jutrošnja zajebancija na bankomatu....pametna spravica lijepo javlja da ne tiska potvrdu, al poslovna vidrica je odlučila baš tak rano ujutro kupiti bon prek bankomata...i onda...vidi čudaaaa..."skine" ti sto kunića, a od bona ni b.....
Iz ureda odmah zovem banku i sređujem to....ooooooooo what a day...............
Bit će bolje.....
Post je objavljen 08.09.2010. u 07:59 sati.