Marija, naša se opsežna prostorija puni neplodnim studijama
traktori nose svežnjeve, putnike i milostinju
i iznova su zajahali čula,
pronijeli bisagama uhvaćene sedefaste poljupce, tvoju put
onaj isti dah koji čuvaš u smeđem izgužvanom retrovizoru
boju paljevine
nekada mi dođe da tako zavrištim nikotinske bontone
potrajem presahlo kao naš videozid videoprozor kao
ti i ja
i da bolujem dežurno tim mirnim padalinskim sindromom
tom uglatom snijegu pod scenama, tom dubokom i
psihotičnom urastanju u glumce
da se ugledam u nas bijele i da tako ponovno ne znam
gdje i tko ovo umjesto mene piše čeka prodaje
u pet minuta zgrčene zjenice
ponovno je plavo sve i čokoladno klizi niz Osijek
ti si potok u uglu te kamere
tebi se dive
Post je objavljen 03.09.2010. u 17:32 sati.