Postoje li potpuno sretni ljudi? Ako postoje sretni, onda mora da postoje i nesretni. Kod mene je to nekako izmešano. Ne mogu da kažem da sam nesretna, ali nije baš ni da me neka sreća poliva...
Imam utisak da sam mnogo, mnogo sretna, preliva se, ispunjava me, mislim da ne mogu izdržati toliku lepotu . Onda jednom, iz čista mira, sve nestane.
Nestane kao da nikad nije ni postojalo.
Srećo, nije to lepo od tebe. Moraš se trošiti po malo, onako na žličicu, a ne sve odjednom kao kutlačom da grabim.
Kad bolje razmislim, sigurno je tu sreću neko zakovao lancima, strpao je u neki dvorac na tavan, i ona samo pomalo poleti kad taj neko zaspi.
Da, mora da je tako, jer ako nije, gde sreća stanuje???
Post je objavljen 02.09.2010. u 23:11 sati.