Zadnjih nekoliko dana malo je zafriškalo. Burica pušika i gušt je stisnit se u postelji i povlačit lancun i skupit se ka po dinara sira. A ujutro ti se neda izvuč iz postelje.
Sprememo se tako navečer za vanka i naravno, bilo bi poželjno iz ormara izvuč bar duge rebe. Ipak bi bilo malo pretjerano izač u veštici na špaline.
I tako, izvučem ja rebe i optimistično se pokušam ubacit u njih. Uspilo mi je na jedvite jade. Jedva san patent zakopčala. Navučen majičicu, skupin boršu.
U kužini za stolon sidi Mlaja i samo me izmiri:
- Jesi obukla donju majicu?
- Nisan!
- E!
- Obuć ću jaketu!
- To će ti pomoć!
Obučen ja jaketu a javi se opet moje dite:
- Aj, sad digni ruke uzrak!
- Mala…. Nemaš koga zajebavat nego mene!
- E, sutra ćeš reč…. Bole me kosti! Ne mogu uzaskale! Aj Mlaja pribaci maštil robe na balkon!
- I još ću dodat…. Aj, Mlaja, prostri robu. Ne mogu dobavit špag! E!
A grad poluprazan. Kroz grad se prođe bez gužvancije. Riva bez buke, tek tu i tamo sretneš nekoga.
Najlipši dil lita!
Post je objavljen 03.09.2010. u 11:11 sati.