Marketing
Dvanajst križi!
Photo by Vatrogasni Portal
Tri godine ... već tri godine nima nji dvanajst.
Nji dvanajst ča nisu gledali oćedu li poć oli ne, vengo su išli gasit neka je gorilo „samo malo trave koju nije ni trebalo gasiti“.
Kraj citata.
Nije me briga čijega.
Jer nji nima.
I ne zna se još, ni posli tri godine, ZAŠTO!
Reka je Frane, jedini ča je priživija, da ne viruje da od malo trave do gnjata more nji trinajst izgorit. Eto, on se škapula. Koliko-toliko ... makar će i on nosit friže još pusti godin.
I na tilu i na duši.
Svi se pitaju ZAŠTO? KAKO?
Odgovora nima, ni poslin tri lita ...
Nji dvanajst nima.
Zanamisto nji je dvanajst križi, na mistu di su poginili.
Ča su in zgradili njiovi suborci.
Iz cile Rvacke!
Suborci u vičnome ratu kontra plamene beštije ...
Koji traje još uvik, i trajaće dokle je čovika ...
Sitimo se, judi, malo češće nji, i njiove žrtve.
A ne samo na današnji dan ...
I nemojmo nikad, nikad zaboravit ...
Da nan je ti dan. 30. kolovoza 2007. godine dragi Bog vazeja sebi dvanajst naše dice, dvanajst vatrogasni apoštoli ... a ostavija nan je Franu, da poživi dugo, i da nan, nadamo se, jednoga dana priča kako je bilo. I ko je na toj „Posljednjoj večeri“ poljubija Isusa ...
Slava in!
I fala in!
Post je objavljen 30.08.2010. u 12:47 sati.