Marketing
Hounted House (11), short story
photo by rU
Ubij mog demona, pa će i moji anđeli možda umrijeti ...
(odnekale s Neta)
Ukleta kuća (11) kratka priča
Ruža bez trnja ...
Ruža bi vjerojatno mirisala i kad se ružom ne bi zvala. No, bi li mirisala i kad ne bi trnja imala?
Rosemary je voljela ruže, no nikada nije ni jednu ružu iz svoga vrta ubrala i nikada joj ne bi palo na pamet ružu lišiti trnja. Stoga se Rosemary, držeći u ruci plavu ružu s čije je stapke Znalčeva ruka uklonila trnje, upitala: Voli li doista ružu onaj koji je u stanju tako je osakatiti?
Trn je dio ruže, Znalče ... reče Rosemary odsutnom sugovorniku. A Ti, koji se Znalcem zoveš, morao bi znati - da bi mogla cvjetati, ruža mora i trnje imati ...
Iako je Rosemary bila svjesna da o gospodinu Znalcu ne zna gotovo ništa, shvatila je - ruža bez trnja na njezinu uzglavlju ustvari je poruka, njoj upućena. Poruka ponovljena ne bi li je upozorila što se od nje očekuje. Rosemary je u ponavljanom poklanjaju ruže bez trnja kao i u upornom Znalčevom korištenju samo dijela njezina imena - Rose - pročitala poruku koje možda ni sam pošiljatelj nije bio svjestan: Ne opiri se, budi ono što ja želim da budeš ...
Eh ... pomisli Rosemary ... ponekad i ja poželim biti Rose, ruža bez trnja ...
No, kolikogod to željela, ne mogu biti ono što nisam ... Radije neka me ne vole zbog onog što jesam, nego da me vole zbog onog što nisam ...
Rosemary odloži plavu ružu natrag na uzglavlje i s gorčinom reče, više sama sebi nego otsutnom Znalcu: Varaš se ako misliš da me možeš ružom zvati, poput ruže me ubrati ... trnje mi ukloniti, suze obrisati, osmijeh mi nacrtati ...
Varaš se ako misliš - ubrati me možeš, poput ruže u vazu staviti, pa me u tami sobe potajice mirisati ...
(nastavak slijedi)
za one koji ne prate priču:
Post je objavljen 26.08.2010. u 15:21 sati.