Marketing
GORILO JE
U nedilju ujutro probudim se u uobičajenu uru, oko sedam. Bacim pogled kroz grilje i sve mi je nekako čudno. Gledan na sat i istovremeno ćutim miris dima. Brzo otvaram balkonska vrata, iman šta i vidit.
Zamagljeno sunce, nebo u dimu.
Pepel pada ka snig.
Cilo jutro pratili smo stanje na Kozjaku.
Poslin ručka, obično idemo na kupanje. Taman sam počela spremat šugamane kad….. svira požarna sirena. Ne voiln zvuk sirene, odma mi se napravi nekakav grop i siti me na rat, trku, sklonište, Kornate.
Nije proša minut, zvoni telefon.
- Gori u Medenoj!
Pa nakon toga mobitel:
- Di ste?
I tako, umisto kupaćeg, oblači se trliš.
- Nosi mobitel!
A ja sam se popela na taracu.
Fala Bogu, ovo je ipak bija manji požar i pravovremenom intervencijom zračnih snaga sve je vrlo brzo stavljeno pod kontrolu.
Pošto već nismo išli na kupanje sjedam za komjuter. Računam kako ću uspit posložit dvi, tri normalne rečenice i objavit novi post. i tako, vrtim, slažem, prislažem kad ono opet vatrogasna sirena.
- Pa ovo stvarno nije normalno!
Opet otvaram mali balkon a nebo iznad Grada zadimljeno.
- Maaammmmaaaa! Ajmo na taracu!
- Ne da mi se. Aj ti!
I obisim joj aparat oko vrata.
I ovaj požar brzo je zgašen.
I naravno, obavezno počnu nagađanja. Namjeran, nenamjeran, podmetnut, piroman. Sve je moguće, ali zaboravlja se na nemarnost. Svaki dan kad idem na kupanje prolazim kroz borovu šumu. Sam početak je očiščen, ispilane su suhe grane. Ali…. Sve je to ostavljeno na hrpama ispod stabala. Dovoljan je jedan neugašeni cigaret ili šibica. Pogotovo ako netko ima piromanske sklonosti.
A da ne spominjen srušena, stara stable koja nitko ne sklanja.
Čini mi se da nam se malo i događa koliko se ne vodi računa.
Post je objavljen 25.08.2010. u 11:23 sati.