Postoji to jedno pitanje trenutka. Kad fulaš tajming sve ono što je moglo ili trebalo bit divno, upropastiš-bilo da uraniš, bilo da zakasniš.
Saznadoh nekidan da mi je jedan trenutak uzidan u temelje. Možda jedini. I time jako bitan. Izvana se ne čini baš tako nešto važan, ostalima. Pa ne kuže čemu tolki plač i lelek.
To ja samo oplakujem svoje temelje, mirno se raziđite, bit će sve u redu.
Post je objavljen 23.08.2010. u 15:22 sati.