Stranac
Posadim trešnju, nikamo da ne odlazim, učinio sam čudo čuvajući se sebe, da stranac posred srca baš samcat samuje, dana da mu ne dam. Sve tebi, Gospodine.
Uzalud slavlja, moja je narav sluge i zapuštena, a živa.
Kad zemlju osupnu strasti, razlistaju se srsi po divljim pristrancima, pod perjem planu moći, i već sam htjeti nagao.
U prhu trnu brige, k'o sitne ptice kad zaleti se sokol.
Ja pijan, ohol, koračam preko rupa, i sav sam sam, i samo bih plakao.
Stranac sam, i svi me po tom poznaju.
Post je objavljen 21.08.2010. u 17:59 sati.