Nešto pred Bihaćem kiša prestaje, sunce se pokazuje i već mi je vruće, kuham se. Na semaforu zaustavljam, razmišljam da li da stanem sa strane i skinem tu obleku sa sebe (bilo mi je tako hladno da sam ispod ljetne jakne obukao i termo-windstoper, pa na sve kišnjak...) i mislim - budem na nekom zgodnijem mjestu. Krećem, oštro skretanje u nepregledni zavoj, iza kuće sa samom ćošku, iza zavoja pješački, na pješačkom pandur, ja dotaknem prednju kočnicu da samo malo usporim kako bih ga pustio - asfalt ljigav, gume mokre - pljus ! - prostrem se koliko sam dug i širok pred pandurom! Ajme, neugodnjaka! On skače, i odma (naravno) pita; "Ma, jes ti pjan?!?". Dižem Tenu, mičem sebe i nju u stranu, skidam svu tu opremu sa sebe i objašnjavam tipu koji nema pojma o motorima kako nisam pijan, kako je cesta kliska a guma hladna...
Ipak, drago mi je da se ovo desilo; neka Dačo vidi da se to dešava i bedakima, a ne samo pametnim ljudima poput njega. Naravno, ni meni ni Teni nije ništa, nisam čak ni kišnjak poderao - vidi se da imamo puno prakse u padanju...
Post je objavljen 07.08.2010. u 15:27 sati.