Poslje podne se pridružujem ekipi koja ide za Drniš, na okupljanje za Čavoglave. Mnogima se ne da; prisjećaju se prošlogodišnjeg paljenja kuplunga i pregrijavanja zračnjaka - mene to baš ne dira; kuplung mi je uljni, hlađenje vodeno, a Čavoglave toliko različite mojih uobičajenih fešti da ne želim propustiti priliku da vidim i to čudo neviđeno!
Do Drniša idemo odličnom, ravnom cestom; da nema tri-četri pružna prijelaza ovo bi bila cesta tipa "okreni gas i zaboravi na sve". U Drnišu je već sve puno; bajkova kao u priči. Dobro nas dočekuju drniški risevi, MK Lynks.
Post je objavljen 05.08.2010. u 17:03 sati.