u prostore duha ne svraćaju ptice
a izvan im pjeva ne mogu se snaći
pa dokle nam žbiri još rastežu žice
blago nebo pitam o kada će zaći
ova mučna mora za vrhove bola
sto mi grud sapinje i grlo mi koči
pa ne rastem bučno do pjesme sokola
već u gustoj magli ja zatvaram oči
da ne vidim safir u krvi i kalu
da ne vidim munju kako sažge žrtvu
da ne vidim sunce raspeto na valu
nakon što mu ponor zgrabi dušu mrtvu
presahla je grana za uzlet u tami
ah bez ptica žarkih svi smo tako sami
Post je objavljen 16.08.2010. u 03:09 sati.