Bonaca je, traje
i ča san njemu dalje
srce me stišće,
ča san mu bliže
puštan sidra i konope,
ruke mi nisu dosti široke
za zagrljaj duše duboke
u koju je stalo
ča je tribalo
i dugo se čuvalo
u lukama odmorišta
i životnim borilištima
slavim strpljenje
iz bonace čekanja
maestrali nagrada
zdrhi tila živega
stvaraju valove,
svi moji vapori
ka jednom cilju
njima se plovi
i znat ću ča je sad
puno i premalo
i ča je duši jedino stalo
i koliko je sve prolazno
to najviše
kad onda i sad
samo u ljubavi
jesmo mi.
Post je objavljen 14.08.2010. u 20:09 sati.