E, opet nimam puno vrimena za pisat, ali imam dost za mislet, pogotovo dok delam u Rašiću, ili čerupam kokoši i piliće za škrinju, čistim maune i drugu zelenjavu za zimu, u nekakovoj nadi da ćemo preživet ovu zimu. Svi delamo ko ludi, to trun mirisne zemlje, u ku smo se uvik uzdali i od koje nam je sve dobro došlo. Misleli smo ništo grunta pretvarat u građevinsko, ali nećemo trošit, zač tuj niki neće dojt delat velebna zdanja, ni to obala našega plavega mora, ku ovu godinu neće Janjo moć videt i pljusnit sa nučicum u slano more Jadransko, spasiteljicu Mijeće pemzije, sad će dojt ništo novac od tega, pa morda bude za naštukat pemzije do Božića i Noveg leta, a potlje ćemo videt, kaj ćemo i kako ćemo?
Jutros sam s Marum popila kafu, divanila mi je kako je izgleda naš bivši uzdanik i spasitelj, velesvetski političar, na brzinu spakoval fine kofer i odletel u Meriku sa cilom svojom familijum i ni me briga kaj je on prošal, neg me briga dal oni kaj ga čuvadu za naše novce još primaju plaću, kako je mogal projt bez njih i od njih, i zač su ga puščili bez zaštite u daleki i nepoznati svit?
A ni me briga zato, kaj ja znam i nikako sam segura da će njega njegova Jaca dobit nazad, bez puno problemi, jer takovo poverenje i takova odanost kakovu su oni gojili med sobum nemore samo tako završit.
Da ni bilo njega, naša Jaca nebi nasljedila prestolje i nebi sad krenila na ozbiljan posal sa svojim vridnim suradnikim u rezanje i rebalans proračuna. Moral bi to naredit niki drugi, a niki drugi to nemore znat samo ona i ona i ona….
Duša me boli kad vidim da smo spali samo na jedan um, da moja zemlja nima nikega drugog da ništo naredi po tem pitanju, osim oneg ke je gospdar satovi imenoval u vlast?
Dobro, ajde, Rumenko je sad na svojemu, morda obirje maune i kiseli krastavce i malo svoju vjernu ženicu ščipne ki put, ni mu lako siromaku, izgubil je puno prijatelji, a glavni šerif mu je pobigal ovaj put jako daleko, tamo daleko, a on ni to stigal naredit na vrime i sad je na raspolaganju pravnoj državi, koja sve bolje funkcionira, samo u krivem pravcu…
Sve se okreće prema nami, moramo to sve namirit, mora se to od nikud stvorit i vrnit u kasu, pa će sad lipo, nakon kaj su braniteljim ki imadu više od 3.500 kuni skinili već 10 %, nastojat da mi lagano sve to napunimo, ali još uvik ostaje vanjski dug za plaćat, bar još idućih 13 stoljeći. Kako smo 13 stoljeći tuj, računam da smo se jedno stoljeće sve skup borili za nezavisnost, još 13 stoljeći moramo otplaćivat to kaj smo stekli i na čem smo, inače mi se čini da ćemo morat pojt na Mars ili Veneru ili ku drugu planetu živit. Kad bi znala da ćemo bit bez duga za ovih drugih 13 stoljeći, ja bi valje potpisala, i onda bi onaj niki kaj bi se tad rodil i imal 1/ 83 mojega jednega gena bil konačno bez duga.
Ta me nada, da bi se to moglo dogodit, jako drži na moralnoj visi, zadnjih čedan dani, i ipak mi daje nadu da 1/83 mojega gena neće završit van ove predivne planete kaj ju mi zovemo majka Zemlja.
Kako čitam i o letećim tanjurim i drugim svakovim letilicam, o malim i velikim zelenim, nadam se da ni niki temeljem duga kega imamo, sklopil ugovor da će nas prodat njimi po kili žive vage, ali ov zadnji dug kaj je naređen, nekako mi je sumnjiv i nejasan, i tuliko veliko poverenje svetskih financi prema nami, baš mi ni jasno…?
Gledajuć sliku bunkera kega dela naš ministar za zdravlje, Tarzan, mislim da nisu u tu tonažu uključeni najveći domoljubi i rodoljubi, državotvorni Hrvati iz vlasti, i da je pošteđen i ostatak koalicije, kao što je šef seljaki, liberali, bivši Saborski zastupnik Anto Đapić i drugi neki primjerki mojega naroda, zač niki bi moral ipak ostat, da se to za 13 stoljeći obnovi, i razmnoži, nima smisla da to budu ovakovi jadniki kaj ja i Mije.
I sad, kaj morem mislet , van da je sve poludelo, a kruna mudrosti je povrat Ukradene Nede, da piva večeras u Oštarija, u programu proslave Velike Gospe, odvjetnice mojega naroda…?
Jutri u pet ur, Mije i Mare i Ive i ja, pišice idemo u Oštarije, molit ćemo da tu nesmotrenost svitovne vlasti zanemari i dene ju na dušu našu i našega naroda, neka im oprosti jerbo je lakše ako i to podnesemo svi zajedno, neka oprosti njimi, jer se dugo već vidi da „neznaju šta čine“?
Ovo su samo sitne misli, moje male priproste duše!
Ajte bok!
JANJO, 14. kolovoza 2010.
Post je objavljen 14.08.2010. u 12:02 sati.