Marketing
ahhhh, seljačka posla
Stalno, sustavno, problemi sa tim seljacima.
Uf šta ih ne volim, a niti oni nas brate mili.
Još od Franje Tahija.
Da "Seljačka buna". Ma kakva seljačka crna buna,
to razbojnici bili.
Zna se da su zemlju imali vlastelini, a ovi ne.
Oni su bili kmetovi na toj zemlji, najamni radnici i tu su se
Miklenićevi komunisti iz HDZ-a zajebali, kad su ih 1941.
pozvali u revoluciju sa nama pravim radnicima.
Ono, "radnici i seljaci", pa ajmo, ožeži po Njemcima.
Prošlo to, dali im mi zemlju, kad,
više nas ne poznaju. Ondak smo morali na silu
uzimati, zapravo de facto našu hranu.
Ono, mi proizvodimo strojeve u "Prvomajskoj",
nemamo vremena, gladni, a ovi buksaju krompire po
trapovima.
Odem na plac, kupiti vreću tog krompira,
ono, sve međimurski, lički, iz Ravnih Kotara,
e taj je najsumnjiviji, to sve iz Bugarske.
sretnem Branka, ajmo nekaj popit:
-si vidil kak je skupo, kak nas pljačkaju,
mala, daj nam dvije pive.
Tak pričamo o cijenama, popijemo to,
zavrnem ja rundu, i dalje skupo, pa on, pa ponovo ja.
Kad eto ti Drage:
-mala daj rundu, joj kak je skupo, a nema se para,
-da, mala daj još jednu, velim ja,
pa Branko, pa Drago ponovo.
Skupo i dalje, krivnjom ovih komunjara sa vlasti.
Viče Drago, daj da platim, nedamo mi, svadimo se,
ali inzistira, dobio na kladionici.
16 x 12,..........192 kn, molim lijepo.
Na 200 kn
E opljačkaše nas ti seljaci sa placa.
Dođem doma, načnem pivu, dovlečem vreću krompira i idem to guliti,
kad li, na lopovluka, seljačkog naravno.
Protrljam oči i dalje sitni krompir.
Dam se zakleti da sam kupio najkrupniji, ja birao.......
i onda mi sine:
"Lopovski sistem limene cijevi i vreće"
Eto kak varaju.
Nek vam ove dvije čaše to dočaraju.
Vanjska, veća čaša je VREĆA,
čaša sa pivom je limena cijev.
Između dvije čaše napuniš krupnim i lijepim krompirom,
klasa A, ili prva klasa.
Tam di je piva, sukneš kalo, šrot, "ŽLJ" klasu,
cijev zvlečeš van i eto ti savršenog kriminala.
Uvališ to lajbeku i to je to.
Ovak, žišku.
Tak je i s paprikom i s paradajzom i krastavcima, ma sa svim.
Sad ja trebam ispaštati, kaj ih je država sjebala, a i prekupci,
nakupci, trgovci, Kerumi, Todorići i ostali Šiptari.
I ondak mi dojdeju tu sa traktorima od milijon kuna,
onim ogromnim, sa 300 kotača, tipa "John Deere",
ma kaj bi ih ja deral, kad mi tu mljeka po cesti nahitavaju.
Je, oni nisu dobili poticaja.
Ma ko te šiša Mika, koji crni poticaj, kopaj tam i šuti,
pa da te vidim na placu.
To je tržišna ekonomija.
A imaju para, sam glumataju.
Evo npr. ova naša familija.
Netko se razboli i ajd u Zabreg, a di će spat neg kod nas.
U Esplanadi je noćenje 300 E.
Kad dođu tu, donesu toga za 100 E i ondak, kad mi dođemo
tam, zememo za još 300 E, kaj je 400 E.
Da su pametni išli bi u hotel, a ne nama,
eto ti seljačke pameti, cccccccccc.
Sad su napali ko sumanuti, da mi dođemo tam,
za Veliku Gospu. Valjda netko ima pretrage na jesen,
a i mi bi trebali pobrati malo pečenja i zimnicu.
Veli mi Annabelle, da kaj ne kuham.
Ma kuham draga moja, ali sve nekaj običnoga, jeftinoga,
pa viš kak nas pljačkaju razbojnici.
Evo jedne fotke za smirenje.
I sad bu brašno, koje sudjeluje sa 15% cijene u kruhu, ošlo
gore za 2 lipe, a kruh bu poskupil 20 %.
Šiptarska posla.
Ono lišće gore, ni to marica ni bunika,
to sam obral bosiljak, pa ga sušim.
U jednoj od sljedećih revolucija bi trebalo i te seljake, kulake,
staviti na listu za tamburanje.
Ajd', dost sam i ja tambural,
idem na plac, ali opreznoooooooooooooo!
Post je objavljen 13.08.2010. u 07:25 sati.