Majci su preporučili postepeno osamostaljenje djeteta i predložili za početak ljetovanje u izviđačkom kampu. Nevoljko je pristala bojeći se. Otac se nije bunio.
Sedmogodišnji dječak se radovao ljetovanju. Nije obožavao more, ali jeste svog starijeg prijatelja s kojim će dijeliti šator i dane.
U subotu su stigli, a u utorak je roditeljima poslao razglednicu.
Majka je suznih očiju čitala:
Pala je kiša. Srušio nam se šator. Stvari su mi mokre.
Opekla me meduza. Uboo sam se na ježa.
Mama, ja te jako volim...
Otac je gledao razglednicu i s knedlom u grlu rekao:
Jadan...
Majka je nervozno skočila sada već plačući i rekla:
Spremaj se, idemo po njega.
Stani ...prespavajmo! reče mirno otac.
Lako je tebi, rekla je majka.
Bremza!!!
Ujutro su shvatili da je razglednica dugo putovala i pitali se kako je uopće stigla bez poštanske marke i kućnog broja. Do sinovog povratka ih je dijelilo samo dva dana.
Na kolodvoru su dugo grlili mršavog dječaka u cvjetastim bermudama s čudnom opekotinom na licu.
Majka je psovala socijalizaciju smijući se kroz suze, a otac ih nasmijan gledao.
U kući, vadeći iz torbe i poneku buđavu stvar, ljutito je govorila:
Ti i tvoja bremza...samo da se ne razboli.
Neće, reče otac. I dobro je što nismo otišli po njega. Bili bi jedini...
Znaš, još čuvam onu tvoju razglednicu s Verudele, reče majka nedavno.
Znam, reče visoki mladić.
Kako sam se bojao da vam neće stići kad sam vidio markicu na stolu.
Ustade i zagrli svoju malu mamu.
Post je objavljen 13.08.2010. u 01:50 sati.