Marketing
Akutni informatitis!
Nije mi palo ništa napamet. Mislin za naslov ... ali stvarno ne znan kako bi objasnija moje stanje u zadnji desetak dana. Možda samo ka „Bad luck“ u nastavcima ...
Silon prilika, nismo nigdi bili na godišnji.
Zakonita i ja smo, gle čuda, uspili dobit u isto vrime godišnji. Cile dvi nedilje. Nemojte se smijat. Nismo još počeli preferirat angriz (rižu, za sjevernjake) u ishrani, pa da nas je sramota ić na godišnji duže od tri dana.
Nego je tribalo sedan godin da nan se konstelacije zvizda poklope i da gremo na GO (Zasluženi?) u isto vrime.
Sve smo isplanirali, poć negdi na par dana, isključit mobitele, i malo se okupat bez obveze, bilo di, kad bi na Barbarincu bija apartman, bija bi ga uzeja ... na Mrduji, whatever ... Šolta je bila najrealnija kombinacija. Uglavnom, negdi u krugu sto kilometri ...
Ali, prst sudbine, majka priroda ili neko treći je umiša svoje prste.
Mi dvoje na GO, a Vinka na bolovanje.
Jema skoro evo misec dan da nije bila u vrtić.
Prid kraj šestoga san učinija sve pretrage sa njon, bija kod doktorice za angine, sve ok, sve krasno, sve pet, nije prošlo ni dvi šetemane (sedmice, za sjevernjake) a počela je kašljat. Skoro da još kašlje. Sporadično, naravno. Antibiotici. Ljekovi. Beštimje. To ka ja, ne Vinka, naravno 
Nima sunca, nima mora ...
Opet sve pretrage. Opet kod specijaliste. Bris grla i nosa uredan. Krvna slika i mokraća isto tako. Kaže specijalac, pardon specijalista, neki virus ...
To se može izličit samo na filmu. Loše holivudske B-produkcije. To nije reka dotur, to san reka ja ...
Plači, voljena zemljo ...
Ajde, pribrodili smo i to. GO se bliži kraju ... triba san ovi ponediljak počet radit. I Zakonita također. I Vinka u vrtić ... Ali opet ti dosadni prst sudbine.
Zakonita je malo pala na stalaže sa škrovadama (tavama za kolače, za sjevernjake) na poslu. Ajde po nju, na Hitnu, snimanje ... Odlično je ispala na slici, reka san jon ... ne znan zašto me je poslala u materinu.
Puna je modric. Ali sad bar jeman crno na bilo da nisan ja kriv 
Ajde, dobro je prošla. I onda, cukar na kraju ... još dok san Zakonitu vodija po Hitnoj i snimanjima ... malo mi se ka činilo da je mi je se kal (kurje oko, za sjevernjake) na stopalu, malo oteja kontroli.
Ali ajde, proće, proće ... ma ne gre bolje ... i ovu nedilju, osmi osmoga (opet neki glupi datum za homoseksualce!) fibra mi je počela skakat ... 37, 38, i nisan čeka dalje, odo ja pomalo do Mašograda, zamolija prijatelja za prijevoz do Hitne, i naravno, doktor me je malo izasra, opet naravno, sa pravom, kako se odnosin prema nogama, zdravlju, očistilo mi ča je tribalo očistit, i doma.
Doša san, cili satraven, popija ljekove ča mi je dalo, i da ću poć u krpe ... a ono svrbež, ka da se nedilju dan nisan opra, fleke po meni ... trk nazad na popravni, na Hitnu. Alergija na antibiotik, inekcija ... doma mirovat ...
E, tu smo ... došli do inspiracije za naslov.
Mirovanje. Kako to krasno zvuči! Prekrasno. Ja ne bi moga nikad radit u starome Rimu ... ono, ležiš cilo vrime, sve ti nešto donose ...
Prigleda san sve programe od MAXtv-a. One ča su titlovani i one ča nisu. Skoro da san i BabyTV gleda. Vinki ništa nije bilo jasno. Ajde, nisan baš prigleda sve filmove ča i jeman ... toliki laživac opet nisan ... ali san nonstop na Internetu. Portal ovi, portal oni ....
Pa onda ujutro opet pročitan u novine ono ča san sinoć čita na tome_i_tome_portalu ...
Ajme, koliko san sprovodi propustija. Nemojte mi se smijat. U mome je mistu običaj da barenko jedan iz kuće gre na sprovod. Barenko se žalovat.
Blaženo pridinternetsko doba.
Blaženo pridmobitelsko doba.
Mrzija san mobitele iz palca prsta na nozi, a sad šetan okolo su dva, ka ortodoksni Hercegovanac iz viceva o mobitelima, početkom rata ...
Blaženo vrime kad smo jemali samo jedan program, ajde, eventualno dva ...
Blaženo vrime kad smo se morali verat po Kozjaku za uvatit koji strani program ...
Blaženo doba bez videja, i bez DVD-a i bez DIVX-a i bez ....
A ča ću van poć govorit ... fali mi oni moji PET dan brzinskoga GO-a, koji san planira cilu godinu, skupa sa Vinkicon i Zakoniton, i od kojega san tako naprasno, višon silon, mora odustat 
Fali mi ova naša fešta od maškar, 13. osmoga (petak!) na koju san se tako sa gušton sprema poć! 
Da ne ispadne da se nisan nigdi maka, cili godišnji ... jesan, jesan ... nije se iz ništa stvorila ona brojka na kilometarsatu novoga bolida di piše 2000 ... ali jednodnevni, odnosno jednopopodnevni izlet do Šibenika ...
... ili otkrivanje izložbe modela starih jedrenjaka, na moje veliko iznenađenje, u srcu Dalmatinske Zagore, u Sinju, oni petak užežin Alke ča ga je puno nji spojilo a ja mora poć radit ... pa me tokalo poć u Sinj po karte za šefove ... a isprid zgrade alka-marketinga, naletin na ovo ...
... ili možda pokušaj udomljavanja gladne beštije, nakon upornoga mjaukanja od strane iste ...
... koja se ni nakon par dana ostavljanja pijatića sa mlikon više nije pojavila ...
Sve je to lipo, ali to nije GODIŠNJI ODMOR!
Spasi me ovo bokun bloga, di mogu koju besidu napisat, i to sa vama podilit ...
I sad mi je napokon jasna ona stara, mislin židovska poslovica:
Bože, daj nan zdravlja, a sve ostalo ćemo kupit!
Zdravi i veseli bili! 
Update (14. 08. 2010.):
Vidin po izvješću nazočnih blogera/snimatelja/izvjestitelja (@iskreni, izmrči ča ti ne odgovara) da je bilo lipo, a Bože moj, a kako bi drugovačije i moglo bit na litnjoj fešti od Mašogradski Maškar.
Sad se još više grizen ča nisan moga poć
Valjda ću drugi put bit bolje sriće ... sa zdravljen, najprije.
Apropo zdravlja, javilo mi se Zlato Mamino emajlon iz Paname, i svečano mi predalo štafetu, jer, kaže, po ovome postu, da se ja odsad moran zvat Zlato Mamino, jerbo po ljekovima, antibioticima i posjetima likaru više bacan na mater, nego on ...
P.S. Danas sam gren na previjanje ... i vodin Vinku sa sobon, naravno!
Post je objavljen 13.08.2010. u 00:07 sati.