evo kamen raste i u beskraj stremi
bujan cvat mu plamti podno sinjeg neba
nikom se ne moli da mu doček spremi
jer izvan svog sjaja ničijeg ne treba
neranjivu dušu u žilama nosi
i na zlatnu tronu nikad se ne jada
pa zbog čega Sizif kamenom prkosi
kad mu s vrha nade na dlanove pada
što smo u vremenu? kamen vječnost diše
ponizujuć davno sasušene kosti
i dok vrište vjetri i nariču kiše
u njegovu carstvu prolazni smo gosti
ogrnuti dronjkom il raskošnom togom
eno ga u slavi! padnimo pred Bogom
Post je objavljen 11.08.2010. u 01:10 sati.