Jednom tjedno, otprilike, u kuhinju nam uleti osa, izazove užas moje djece, napravi dva tri đira i izleti kroz prozor, kako da je došla činit vižite, jelte.
Poučena iskustvom, ostajem mrtva hladna (da ne bi bila mrtva ispikana) i čak ju ne tjeram, jače otvorim prozor, ona ode, fina neka osa.
Jučer skupljam veš, u mojoj sobi, nakon kaj mi se sve spizdilo zakonom kak ono, inercije, prema Zemlji, sve plahte, jer mi je pukla špaga (to se sve samo meni može dogoditi!). Konstatiramo da prozor nisam prala kojih 19 godina i da u uglu ima par stotina legla paukova. Budući da nemam Garfielda da to reši, obrišem to onim maramicama za čišćenje kompa, zvežem novi štrik i idem vešat novi veš.
Starije dete drekne da se nekaj miče u uglu kod roletne. Metnem očale i ustanovim osinjak veličine Tajsonove šake.
Lovim telefon:
Zovem informacije, 988, objasnim kaj je, broj osa i to, žena žvače kaugumu i jedva govori. Da mi broj Veterine (6123-666, da ne bi neko mislil da zmišljavam). Tam mi neki leni lik da drugi broj: 6123-612, gdi se niko nije javlja.
Opet zovem informacije i opet mi daju taj broj.
Zovem opet informacije i veliju zovite 981.
Zovem 981, automat veli – broj je u promjeni (to mi je nekak poznato) ustvari ne, veli – u tijeku je promjena broja. Zovem ponovno da čujem jel to istina. Zovem taj preporučeni 18981 automat ili nekaj već zuji, urla, ko sve ose sveta skup. Uho mi otpalo skoro.
Zovem ponovno 6123-612 i dobivam izvanredno finu i kulturnu gospođu R., koja me divno umiri i veli, shvaćam vas, smirite se, ako do sada nisu napadale, neće ni u roku od par sati. Moji roditelji u Španskom su imali isto cirkusa s osama, one se vraćaju kad ih se makne, ne, ne, samo iz navike, ne ostaju više, nađu novo mjesto, ne, ali, ne, ne, slušajte me gospođo, kad vam dođe ta služba, oni to fino elegantno očiste i maknu gnijezdo, nipošto nemojte sami, pogotovo ako imate asmatično i alergijama sklono dijete. Nažalost, ne sjećam se imena firme, nešto sa Eko, hm, sad mi je glupo reći nazovite sutra da vam velim (ne znam zakaj sutra, valjda je bila na izlazu, a kaj sam joj ja i moje ose, ne prijete njoj), ako se jasno, mama bude sjećala. Doviđenja, ona je bar bila izvanredno fina.
Zovem kućepazitelja Pavleka, no dobro, predstavnika stanara. Dečko je na moru i ne misli dolaziti zbog osa. Veli odi dole u podrum, ima na vratima onaj broj za deratizaciju.
Pa reko nemam štakore (još) nego ose.
Pa da, ali tam ti piše i taj broj.
Odem dole, na vratima dva broja (upisala sam ih na mob pa se sad nemrem na to pozvati a nede mi se po nekorisne brojeve u prizemlje, u nastavku će biti jasno zakaj sam ih zbrisala). Usput odem u dućan i kupim neki sprej (cijena – prava sitnica, mogla sam kupiti kilu-dve telećeg bifteka) protiv muha i ne znam čega. Jedna dobro informirana mlada koka kaj tam dela veli kak je nedavno bilo na TV, veli – ima jedan lik kaj to dela po gradu, ima dva šljakera, to je privatnjak posel i isplati se, odličan je i dolazi odmah. Nazovete 911 i oni vam daju njegov broj i dogovorite, bute vidli.
Dođem doma i pričam to kćeri, veli – jesam ti lepo rekla da je ova država zakurac. Nazovi 911 i frajer bu ti fakat prije došel iz Njujorka prije neg ti nađeš ko u ovoj palanci ubija ose, jebem državu i bla bla bla.
Ipak zovem prvi broj s one naljepnice od podrumskih vrata: Frajer mi se seti mame, ja se jako ispričam i velim čujte dole tak piše, on veli ali ovo je druga firma već 4 godine, i tak se međusobno smirimo i izmirimo, jer je problematika sasvim nepovezana.
Zovem drugi broj – zvali ste broj koji se ne koristi (pa mi niko nije spominjal mamicu).
Zovem koga neko Božu Konja. On je ludi pacifista i vegos i opće, neviđeni egzemplar za ovakve pizdarije. Šteta 20 lipa za poziv. Konstatira da norim bez veze i da jadne ose treba ostaviti di jesu. To je njihovo izabrano stanište i da kaj bi ih dirala, ne diraju ni one mene, kaj ak koja tu i tam provjeri stanje u kuhinji... Objasnim mu bijesna da je konjusina neviđena i nek ide u krasan konjski i prekidam.
Zovem moju Srećicu, nemrem ju dobiti, ali dobivam povratni tekst na komp:
EEJ)))))!!!!!
Ose je najbolje pripitomiti, budu te štitile od stršljena, samo se trebaš dogovoriti s glavnom osom. Osim toga to ti stvara feeling ko da si na moru.. ose svuuda ose oko naaaas JEAH!
Posudim ti ja svoju ribu, možda se utopi koja osa u akvariju jer pomisli da je voda crkotina pa ju riba poždere
Pusa, uživaj!
(Dakle, osim kaj se zajebava, obavještava me i da je ribetina još živa.)
Dakle, tolko o tome. Međutim, pošto je ona žensko, dolazi i SMS i veli - ne zajebavaj se, nađi neku službu u gradu koja to rješava.
Dakle, riba još živa. Možda bi bilo zgodno da osa pikne ribu, ona kasnije krepa od uboda, ali prethodno poždere osu. Je, a kaj s ostalima? Kad ona ima samo tu jednu glupu ribu.
Da nacrtam putokaze do Bundeka?
U međuvremenu otkazujem sastanak na neki broj koji više nije od Ivana i Sanje i sad se ljute, nisu dobili.
Opet šaljem malu na internet, reko traži sad nešto - uregencije – eko – klinac - osa – hitno - zagreb – pizda materina – otrovi. Ak nebuš našla ovaj put, sutra nema ručka, a ja bum popidzdila ko Sajna i zvala bum miljiciju, gastrovasce i žurnu službu.
Već je bila prije tražila na netu, ali je našla samo idijocka iskustva poput: Zapalite gnijezdo osa minobacačem. Ako od prve ne uspije, uzmite bazooku ili bacač plamena. Drugi savjet: stavite staklenku sa zašećerenom vodom i ose buju se spustile u staklenku i onda ju zatvorite, kad sve uđeju. To me podsjetilo odma na Alana Forda, jebate, nek ja držim u ruci 5 ćuki staklenku, kolko je trebalo do mraka. Pa sutra ponovi postupak.
Nađe, pod prisilom jelte, neki broj, zovem 2408-761 mislim da se zovu Eko-deratizacija. Odma se pobunim, kaj ja to zazivam štakore!?, ali žena me smiri i veli nema frke, dolazimo i po ose, halo Bing, cijena prava sitnica, 5 glavi. Reko kaj pet glavi, na netu piše 150 kuna. Žena se jedva povrati od smijeha i veli goooooooospoooooođoooooooo. Gospođa (ja) shvati i pita jel može preko održavanja zgrade, ono, Holdinga. Može veli, ali oni to nebuju rješavali izravnavali račune u Savskoj jedan, nek tražim štambilj od prectavnika stanara i nek ja rješavam, u ovoj državi niko ne plaća niš, a Holding vriti i kaj sad.
Ponovo zovem Pavleka, već mu na živce idem, ko zna s kim je dečko na moru, a ja ga zajebavam s osama. Završimo brzo, ose čekaju njegov povratak s mora a do onda mi živimo u oprezu i međusobnom uvažavanju.
Ovo stanje do daljnjeg ostaje. Ose i nas troje tu doma, a ovoj državi i ja jebem sve kaj se verbalno može pojeb.... mislim opsovati, daj zamisli selo moje: Zagreb je glavni grad hrvacke ali kad trebaš službu da te riješi osinjeg gnijezda, mane štani. Ili pet glavi ili ko te jebe. Ili te može osa pikati.
Nedam i da imam! Od plaće koja mi nije omogućila tjedan dana na moru, godinama, doma studenti, srednjoškolci, stari ne plaća niš za decu, a ja sad nek dam 5 glavi za ose, a sandale si nisam ovog ljeta kupila, čak ni na Branimircu, one za 50 kuna. Hodam u japankama od pred 5 godina, a na posel u gležnjačama, ne vidi se od hlača. Da sad dam 5 glavi samo za ose, netje motji itji.
Jutros odem na posel i tek tada spoznam kaj je osinje gnijezdo.
Ono doma u roleti je pičkin dim! Tam se bar živi u simbiozi. Šifra – legendarna Nada Beroš, koja je u školi Trnsko predavala biologiju i koju još svi danas obožavamo. Ona me naučila kaj je simbioza, samo se ta zvala simbioza alge i gljive. Ma sutra bum nju nazvala!
Post je objavljen 10.08.2010. u 20:41 sati.