Ustajem u još jedno tmurno jutro - trenutno ne pada ali dan ne obećava da će i ostati suh. Vlasnik pansiona ima i restoran preko puta, srdačno me poziva na doručak. Mislim si; dobro, za tih 250 kuna koliko me odrapio valjda mi bar doručak može dati. Dječje radosti, kava i kiflice - i na moje čuđenje konobar broji svaku pojedinu kiflicu i maslac i med koje sam pojeo, tako da je doručak dodatnih 40 kuna. Bravo, rekoh, majstore Masarini, baš me zanima koliko će ti bajkera stati u tvom pansionu i restoranu kada pročitaju ovaj članak...
Ipak, imam ja druge stvari na pameti; posljednjih dvjestotinjak kilometara jučer lanac se čuo sve više i više - lupa jer je previše opušten. Nije čudo; kiša ga je temeljito prala protekla dva dana; malo se rastegne od toga. Kod benzinske nalazim automehaničara (dvorište na slici), čak ima i štender za motor, posuđujem alat i španam lanac - mladi majstor ima i sprej za lanac motora, neki heavy-duty off-road - rekoh, super, kad sam već "lukavo" svoj ostavio doma. Nakon malo prtljanja sve je OK, majstor po običaju veli da to ništa ne košta, ja po običaju ostavljam pet banki i svi sretni i zadovoljni! Tako se radi posao!
Post je objavljen 26.07.2010. u 08:39 sati.