Poso - kuća - krevet i tako redom. Ljeto izmiče kontroli zajedno sa nemoćnim starcima koji svom silom žele natrag u moj život da popravljaju stvari koje to ne trebaju. I sve teče svojim tokom. Učim sputavati živčeke i hvatati konce. I ide xD
Krišom palim Facebook dok mi zvone dvije linije
blago ludim, trudim se sa stresom sklopit primirje
Al danas nije taj dan, danas će me samljet
žvačem ručak uz kompjuter, u tri sata jedem gablec
Vrti me u bubnju, trgaju me na sve strane
jurcam kao navijena dok sa nogu ne padnem
A kazaljke se vuku, mene pere centrifuga
sunce zalazi u pet i ko da mi se ruga
Upisana na medicinu. Dečko ode na FOI u Vž. I ide xD
Sutra bit će bolje, sutra bit će bolje
Sutra bit će, sutra bit će, sutra bit će bolje
Sutra bit će bolje – ne!
I ne znam kaj da pišem. Jedva čekam da odem. I svega se bojim al svejedno jedva čekam. fali mi cura. I dečko. I frendovi. Sin mi došo i z Švicarske. I ne znam. I ide xD
Zatvorila si se u sobu, zaključala vrata
Sama protiv svijeta, kao ptica bez jata
Sa tugom ko Werter, zbunjena od života
Tijelo ti je mlado, a duša ko da je stota.
I ofc pišem ovo da mi ne zbrišu blog. Preveč uspomena ima tu. Vidimo se na brucošijadama xD pusa