Na današnji dan, pri petnajst godišći, sa Velebita, Dinare i ča ti ga ja znan odakle sve još sneveralo je i punila je bura koja je otpuvala sve one ča in ovod nije bilo misto.
Puno je mladi duš onda partilo ...
I slava in!!!
I neka in je laka hrvatska gruda, ča su je toliko volili, i za koju su dali ono ča najviše vridi – svoj život.
To su činjenice. Teške i istinite. Koje se ne dadu nikakvon dnevnopolitičkon izjavon, gumicon, domestoson oli mister muskulon izbrisat iz povisti.
A za sve ono ča se dogodilo u te dane, oli poslin, ne znan ča bi još doda a da nisan napisa lani oli pridlani ...
Bili su to zapravo DANI PONOSA I SLAVE ...
Ali ovako sa vrimenske distance, ispalo je da su to itekako bili i dani naivnoga idealizma ...
Od aktera one legendarne slike ispod bandire na kninskoj tvrđavi, sve je manje aktera još aktivno. Neki su u vječnim lovištima, silom prirode ili vlastitog načina života, neki su marginalizirani svojom ili tuđom voljom, neki su u Haagu, ispaštajući tuđe grijehe ...
Moja mala principessa Vinka danas jema skoro šest i po godin, a da mi postavi kakovo pitanje o događajima u ona doba, ne znan ča bi joj reka. Jer ni ja nike stvari ne razumin ...
Jesmo li stvarno toliko prokleta nacija?
Jesmo li se stvarno itali stinjan u Onega Gori pa nas sad na neki način kažnjava?
Dokle ovako i jema li i di je ovome kraj?
Ali ... neću se više zamarat tin pitanjima. Barenko danas.
Danas je dan DOMOVINSKE ZAHVALNOSTI.
Danas je dan i prilika da se DUBOKO NAKLONIMO SJENAMA MRTVIH JUNAKA.
NEKA IN JE LAKA HRVATSKA GRUDA,
KOJU SU TOLIKO VOLILI!
A o živima ćemo drugi put ...
Update 1:
Ipak, postoje neke stvari iz onog doba koje ćemo, s pravom, teško zaboravit ...
I neka svaki slijedeći put, kad se sitimo dana ponosa i slave, ča više pivamo, a ča manje ronzamo, beštimamo i kukamo ... Fala @plavoj ča me je sitila na ovu pismu!
Update 2:
I naravno, cukar (šećer, za sjevernjake) dolazi na kraju ...
Post je objavljen 05.08.2010. u 13:59 sati.