Oprala sam kosu. Vani je vlažno. Bila sam neki dan kod frizera, i dok se žena divila mojoj kosi, ja sam se divila njoj i njezinoj spontanosti. Spontanosti..? O da. Ne nemarnosti, naprotiv. Skužila sam i otkud mi ideja da počnem radit u čevabđinici i čitat knjige koje volim do kraja života. Žena je tako normalna, neopterećena i seksi, usudim se reći. Cool, dotjerane kose, ko mala curica se divi svojim dugim noktima premazanim crnim lakom s crtkarijama koje joj je napravila kumina sestrična, tako nešto..a opet dovoljno svjesna da se posprdno blago nemarno nasmije 'poludjelom vremenu i isto takvim i ljudima'. Čula sam od jednog čovjeka da nije bitno kako si došao do novaca, bitno je da ih imaš. Šta mislit o tome iskreno? Imati novce radi imanja novaca. Pazite, naglasak je na IMANJU novaca, ne nuužno i na trošenju. Uopće neznam zašto sam to sad pisala, odakle mi ta misao, pa pisala sam o frizerki.......ma kod mene je tako, sipam teme k iz rukava....mislim da se iz svake situacije može izvuć nešto esencijalno....iz baš svega. Zato ja volim promatrati. I diviti se svojoj banci spoznaja i ubaciti još štogod u nju kad stignem.
Neki dan sam....ne sjećam se što sam točno radila, ni gdje sam bila, mislim da sam hodala ulicom, nekam sam išla. Palo mi je na pamet kako pametan čovjek iz baš svega može izvuć nešto. Tak bi to i trebalo biti, imam neku viziju, takva sam ja i jednostavno mi ne pada na pamet da odbacujem ...to nešto. Napravila sam si tetovažu sa 18 koja je govorila baš o tome. Tj.još uvijek govori....hahaha. Najbolje mi je kad sretnem nekog frenda i vidi mi tetovažu, pa izvali-još imaš tu tetovažu!' A ja odgovorim da neće još tako brzo otić dolje...:)) Koliko sam uspjela dosad primijetit, ljudima se uglavnom sviđa. Čak se nedavno jedan tip u dućanu zanimao, mislim da mu se dopala. Neki dan sam na ulici ispred sebe vidjela dečka od nekih 17-19god i imao je tetovažu na stražnjoj strani vrata keltskim slovima- Only God can judge me. Hm. Ok. Neću sudit, to je onako skroz individualno. Ali osobno ne bih stavljala na sebe leprtiriće i srčeka, mada je slatko za vidjet, neznam nekako mi se to čini nepotrebno.
Sad pijem kafu, naravno Frankovu, koju najmanje volim, ali kad je uvijek ima viška doma pa uzmem. A kaj, pa nije tak loša, samo kaj je ja napravim loše, uvijek je previše taloga, toliko da si njime možeš sasvim dobro ispolirat zube dok ju piješ. Usput dala bih izvrstan kozmetiči recept koji je neškodljiv ako nisi pregrub- talog je super za piling,izvrstan. Eto, bolje to nego neki u kremi koji ne djeluju.
Bila sam popodne u gradu, kad sam se vraćala skrenula sam prema Magdićevim stubama i hodala hodala i hodala po tim rekla bi elitnim četvrtima....ponekad se tamo šećem. Došla sam do parka Jelenovac i onda je počela sipit kišica.... Poželjela sam u tom trenu da sam zaljubljena. Nikoga nije kiša prekinula u poslovima-jedan je stariji striček iskoristio kišu i poglancao auto. Kvartom se širio miris friteze, tj.nečeg pečenog u dubokom ulju, i na taj tren sam se osjetila ko da sam negdje na moru u nekom naselju. Volim upoznavat grad, volim osluškivat duh ulice i ljudi koji žive gdje prolazim. Ali daleko najljepše u gradu Zagrebu je stara jezgra grada....jeste li ikad kad ste prolazili Ilicom pogledali prema gore , prema onim električnim vodovima od tramvaja, pa još gore*? Ja sam slučajno, dok sam sjedila u parkiću, i na tren sam se osjetila isključenom iz vremena-oni balkoni, ornamenti, kako se to zove, uzorci, ona stara žbuka... Bila sam prije desetak dana s prijateljicom gledat jedan stan-u Vrbanima. Bila je jebena vrućina, asfalt je bio skroz užaren, a asfalta je tamo ko u priči. Novogradnja, kaj da kažem...cijelo naselje je kompleks zgrada....imaš dojam ko da si u labirintu, sve je građeno na istu foru...jedba smo našle adresu. Neznam jeli zbog vrućine, ali nije mi se dopalo. Jednostavno nisam osjetila nikakav duh tamo. Mada su stanovi novi i moderno namješteni i blizu je konzum i mercator i sve... Sad sam se sjetila jedne cure koju sam upoznala na faksu na početku godine....činila mi se dosta bistra....sjećam se kako mi nijepostavljala glupa pitanja...u biti, mogao si s njom brbljat o svačemu,baš se o tome i radi... Jednom me, baš kad sam očekivala da će pitat u koje kafiće najradije idem ili tak nešto, pitala dal mi se u Zagrebu više sviđaju nove zgrade i kvartovi ili su mi draži stari dijelovi grada? Kako je to mene tad bilo začudilo...žalosno, ha. Kaj nema više takvih koji te doista imaju kaj pitati......koji imaju tu sposobnost da razgovaraju o arstraktnim stvarima...... Ta cura se nažalost preselila na drugi faks....više se sa njom ne čujem. Trebala se ona meni javit, bio je na nu red, ali nije...
Post je objavljen 30.07.2010. u 11:32 sati.