Marketing
Život...
Jutros sam se probudila na ovaj dan po šezdeset drugi put u životu. Baš lepo. Lipo. Kakav merak. Imam veliku želju dostići roditelje duljinom i kvalitetom življenja.
Otac u 82.-oj, Majka u 84.-oj godini su partili. Živjeli su razdvojeni, a opet na neki način povezano.Ta karika sam bila ja. Nikako najslabija...
Godina teška je iza mene. Ispred mene, ništa lakš/a/e.
„- Virujem u Te“-poručuje Seve, a ja bih dodala:-Hvala, hvala, zašto ne.
Nevjerojatno što živom čovjeku pada na pamet.
U ratnom i opkoljenom Sarajevu dan sam započinjala molitvom:
-Bože, daj mi da se uvečer vratim kući živa i zdrava, s nogama i rukama na broju, „ne / razvučene pameti“ ( Mladić!)...Bog je uslišao moju molbu ( ne baš u cijelosti kad je u pitanju –pamet), a najbliži; obitelj, kolegice i kolege, raja, dali su mi snagu da moj brod plovi. Bila bih neiskrena kada ne bi rekla da sam životni moto-amajliju te „grube i istinite riči“ prisvojila od Miljenka Smoje.
Od ispisanog komada papira se ne odvajam:
-...Ka ribarsko, proletersko, dite, ja ne volin ni rič vlasnik, gazda. Grube, gadljive riči. Ne volin ništa posjedovat. Ni pitar zemlje. Ni kućicu od pasa. Čovik ka ja osjeća se slobodan. Ništa mu se ne more dogodit, ništa mu ne može propast. Jebe me se oli padaju cine devizan, zlatu, zemljištu. Jeman ja jednu svoju uzrečicu:
„-Blagoslovjen svaki dinar koji su mi izili konobari i „žene“...
Budimo ljudi ma koliko to bilo teško. Imamo jedan život i“ čuvajmo ga kao zjenicu oka svog“ što bi kazao jedan bivši predsjednik ili njegov nasljednik; -„čuvajmo ga kao takuin s tuđim parama, s desnom rukom na prsima“...
Život je...lijep.Lip. Najljepše što vam se moglo dogoditii...
Osoba A: Ja sam Tukica
Osoba B: Ja sam Tukica
Osoba C: Ja sam Tukica
Osoba D: Ja sam Tukica
Svi smo mi Tuki...
Post je objavljen 07.08.2010. u 07:18 sati.