Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/kickboxing333

Marketing

Ajme, strašno, ne mogu ni zamisliti


SVJETSKI PRVAK U KICKBOXINGU OPORAVLJA SE U KLINIČKOM BOLNIČKOM CENTRU SPLIT NAKON TEŠKE PROMETNE NESREĆE

Frane Radnić:
Pobijedio sam sve protivnike u ringu, a nokautirala me žena


Piše: ROBERT PAULETIĆ






Čudno je vidit šampiona kako leži u zavojima, na infuziji. Ali sjaj u očima je isti, lav je lav i kad je ranjen.

Frane Radnić, svjetski prvak u kick boxingu u verziji WAKO Pro u bolničkoj postelji na Firulama, Trauma 2, soba 9, mirno priča:

- Krenija san sinoć (srida navečer, op. a) iz Podstrane za Split sa skuteron, i na onome semaforu za skretanje u Žrnovnicu, tamo di je kip svetog Ante, iz kontrasmjera pojavija se neki SUV, ja mislin hyundai tucson, koji je skreta ulivo. Žena koja je vozila normalno je stala na semaforu, meni je bilo otvoreno zeleno za ravno, doda san gasa, i u tome momentu ona je, nevjerojatno, naglo krenila ulivo. Prisikla mi je put, oduzela prednost. Nije me vidila. Zabija san se skuteron u auto i dalje se više ništa ne sićan.

Za Franinu nesriću dozna san iste noći. Trener Matas me probudija: - Očajna vijest. Frane je ima udes. Pa je s motora, slomija je bedrenu kost.

Reagira san impulzivno, ojađeno, ka i vjerojatno svi drugi prijatelji i poznanici velikog borilačkog šampiona:
- En ti motore njegove! Ali Frane za ovu nesriću stvarno nije kriv, ma ni pinku. Nije čak ni vozija jedan od svojih moćnih motora, nego slabašni skuter koji i ne može uvatit puno brzine.

Jednostavno nije ima sriće, posta je žrtva grubog previda drugog sudionika u prometu.

- Probudija san se u Hitnoj - sića se Frane. - Nisan uopće zna di san. Ali vidija san da nešto nije u redu. Pita san čovika koji se tu zateka: “Jesan li ima neki meč, šta je bilo?” A on mi govori: “Nisi, momak, nisi ima nikakav meč. Ima si prometnu nesriću.” - Interesantno, nije me ništa bolilo. Čovik mi je reka da san slomija bedrenu kost, ali mu nisan virova. Onda san iša dignit nogu, pa san vidija da ne mogu.

Lom bedrene kosti je teška, kapitalna ozljeda. Pogotovo za vrhunskog kickboksača. Pukla je liva noga, koja je u blistavoj karijeri od priko 130 mečeva zadala bezbrojne efektne high kickove.

Frane je dobija dvi injekcije lokalne anestezije, a onda su mu kroz potkoljenicu probili one specijalne šipke, da bi držale i istezale ranjenu nogu. Posli će mu u nogu ugradit posebnu šipku od titana.

Frane je uz težak lom noge zadobija i kontuzije lica. Kaciga ga je spasila od možda fatalnih ozljeda, ali se dobro nabija u vilicu na kojoj je sad veliki friž. Na istu onu stranu di ga je nedavno u Budimpešti pogodija “uraken” Rumunja Barbua.
- Ma koji uraken, brate! Ovo je bilo deset puta jače. Doživija san težak nokaut, prespava san brojanje - smije se Frane od muke.

Trener Matas i ja prihvatili smo crni humor bolničke sobe:
- Ala, ta će se žena od sinoć moć pohvalit da je jedina šta je nokautirala Franu Radnića! I zbilja, “Sveti Frane iz Podstrane” u ciloj bogatoj karijeri još nikad nije doživija nokaut, sve do ove nesriće na križanju za Žrnovnicu.

Okitija se dosad titulama svjetskog prvaka u kickboxingu, pobjeđiva na brojnim međunarodnim turnirima, osta neporažen na svim dosadašnjin “Obračunima u ringu”, na ponos “Pit bulla”, svoga kluba. Uvik posvećen treningu, nikad nije popija ni kap alkohola, žilavi, čvrsti Spartanac. Trener Marko Žaja reć će za njega:

- Najveći borac šta ga je Dalmacija ikad dala. Triba je krajen osmoga miseca otputovat u Peking na Olimpijadu borilačkih sportova, borit se za najsjajnije odličje koje kick boksač može osvojit.

Je li sad gotovo? Je li blistava karijera okončana? Stručnjaci s kojima smo razgovarali većinom smatraju da je lom bedrene kosti 90 posto ujedno i završetak karijere.

- Koji kraj? Nikako! - žesti se Frane:

- Jedva čekan sutra ić na operaciju, samo da to šta prije prođe. Ugradit će mi tu šipku od titana u nogu, i vraćan se u ring, šta prije to bolje. Nadan se do kraja godine! Na primjedbe da je rič o teškoj ozljedi, posli koje nekima triba šest-sedan miseci samo za stat na noge, Frane odgovara:
- Ako ne buden moga nogon, ić ću u profi boks! Samo napola u šali, dodaje: - Stat ću u sredinu ringa, zatvorit se u gard, i cipat krošeima. Neću se povuć nikome!

Jedan od najvećih stručnjaka, dr. Fabijan Čukelj, ipak je pružija nadu i reka da u nekim slučajevima posli ugradnje šipke od titana noga može bit još čvršća. Samo da je tijekon oporavka bitna glava. Psiha.

Tu od Frane Radnića nema jačega.
- A slušaj, Frane - našalija se trener Matas na kraju:- Da ti odma ugradiš titan i u drugu nogu kad Čukelj govori da je onda čvršća? Ma, Frani Radniću titan i ne triba. On je titan ovako i onako. Dok smo trener Matas i ja bili u posjeti, na vrata je povirilo prestrašeno žensko lice. Franu Radnića došla je vidit gospođa koja je uzrokovala nesriću.

Nismo je pitali za ime, bilo je dovoljno vidit u kolikom je šoku bidna žena koja je ipak smogla snage da dođe obić unesrećenika, doduše tribala joj je pratnja i podrška svoga svećenika.

- Kako te nisan vidila da dolaziš iz drugoga smjera, ja to ne mogu sebi objasnit - plačući se obratila Frani i dodala: - Prominila bi se s tobon isti tren, da ja tu ležin, a da si ti zdrav, na nogama! Svećenik je doda: - Ona je divna žena, moja župljanka. Zna da sam i ja lud za brzom vožnjom, pa mi često kaže: ”Velečasni, usporite! Nemojte govorit na mobitel u vožnji!” Velika vjernica, dobra osoba. I vidiš kako se to dogodi...

- Gospođo moja, nemojte bit u šoku! - uvatija ju je za ruku Frane iz postelje: - Ja vas ne krivin, znan da niste imali namjeru. Dogodi se, život ide dalje, i šta ćemo...

Onda je uplakana žena uz pomoć svećenika izvadila krunicu za Franu:
- Evo, znam da si u trenutku nesriće ima oko vrata krunicu iz Međugorja. Da si vidija, dite moje, kako motor i auto izgledaju... spasila te krunica. Ja sam ti donila još jednu, da te dragi Bog čuva!

Frane je uz zahvalu uzeja krunicu i smirija ženu, koja je na vrata izašla brišući suze.


Zvao ga i Cikatić
Franin mobitel ne prestaje zvonit. - Zvalo je trista ljudi, cila Podstrana, svi me pitaju kako san, žele mi brzo ozdravljenje. Velika je to potpora - kaže Frane. Među prvima ga je pozdravija i velikan K1, legendarni Branko Cikatić.

Ne boli me ništa, bušite!
Medicinska sestra bušila mu je potkoljenicu, pa ga je cila u čudu, jer se Frani nije maka ni mišić na licu, brižno pitala: - Je li te boli? Frane je odgovorija:- Ne boli. Sestra se prikrižila: - Bože mili, od čega si to ti? Od titana, sestro, od titana.



Post je objavljen 17.07.2010. u 23:59 sati.