Jutros ću početi priču ljudskoj zlobi, o upornom nastojanju da se nekoga diskreditira, da se uporno pokušava uništiti i moj život i osoba do kojih mi je stalo.
Godinama pratim takova raspoloženje okoline u kojoj obitavam. Godinama se borim sa takovim ponašanjem i uvjek sam sebi govorio da je sutra novi dan i idem ispočetka, zaboravljajući šta mi se desilo prethodni dan. Ali nekada jednostavno ne mogu, ne mogu gledati u oči toj ljudskoj zlobi, toj ljudskoj nevjerojatnoj drskosti da ulazi u moj život ili da ulazi u tudje živote. Ove dane pokušavaju uništiiti jedan mladi život, pretvarajući nevinost u izopačenost, u ništavilo, ali vjerujte mi, njihova zloba jednom mora stati, a stati će kad je konačno odem, kad me više nebude.
Neću ulaziti dalje u priču, izjeda me, onaj tko je bude pročitao možda sbe prepozna.
Post je objavljen 25.07.2010. u 05:49 sati.