guštam ko gušter tu na otoku jednom u hrvatskoj. mali je otok, toliko mali da su mu jedva ime dali. malo tko zna za njega i dobro da ne zna, a da i zna možda bi mu zabranili i da postoji jer poseban vam je to jedan otok. smišan, čudan, svoj a baš mi drago da je posta i moj.
i brinula sam se kako ću ja na plažu taka sva izoperirana...ma vidi me, ka krpena lutka sam, svi će buljit u mene. onda je tata reko kad si najlepša. moja kćer. onda sam pitala mamu. mama je rekla...ma to uopće nije bitno. bitno je da si ti meni dobro. onda sam pitala sestru...ona je rekla...daj ne mogu sad, žuri mi se.
onda sam otišla na taj otok. pa sam hodala i gledala. u sedam ujutro su gospođe radile yogu u borovoj šumici a neki ćelavi muškarci malo dalje su sjedili prekriženih nogu i gledali nepomično u daljinu. ja sam im došla bu a oni niš. dobro, misla sam si, a baš ste nedruželjubivi. u sedam i petnajst već je bila kolona za kruh, vlakić ko u vrtiću i mještani se rasčakulali. ja sam došla po srdele i našla sam ih. njam. po kile deset kuna. inače srdele su krcate kalcijem i štite od osteoporoze a ja sam gospođa u menopauzi pa se štitim od toga umjesto od trudnoće. asti sto. i imaju više kalcija od mlijeka, da se razumijemo. onda sam otišla doma pa na plažu. bilo je pol devet. a na tom otoku nema niti jedne šljunčane ili pješčane plaže, bož sačuvaj, pa nismo u raju...to sve sike. a na sikama golači, e tako fino ko od majke rođeni. a dobro, neki pokažu samo sisu, a neki i guzicu i ono ostalo. i nema srama, sve je tu dopušteno. i pasi se kupaju s ljudima i ljudi sa tijelima krasnima. na jednom ručniku čovik na drugom pas. čovik zaštitni faktor petnajst pas šesnajst. pas pametniji.
i onda sam pojela špinat ka popaj, strgnula odjeću ka superman zakoračila ko oliva i ušla u more. i još sam malo škicala iz mora. debeli, mršavi, prljave uši, neodrezani nokti, neobrijani pazusi, noge, mozak, prljavi zubi, madeži po cicama, pupku, koljenima...a grbava koljena, ikserice, okserice....majko mila. pa zašto bi se čovjek time opterećivo? je li to zaista bitno? da li godišnji prolazi s takvim pitanjima? koncentriraj se na bitno. otplivat dnevno sat vremena. prošetat dnevno sat vremena. bitno mi je uhvatit jutarnje sunce, u osam. zato je bitno otići rano spavat. zato se i sakrivam po otoku i vjerojatno se sva ekipa pita di sam a ja moram izbjegavat večernje izlaske. to sad moram i to je sad bitno. jesi se koncentrirala? paaazi val.
i onda je bilo deset sati i morala sam doma. bježat sa sunca. kiiiba. i na putu do doma zaustavila me susjeda i pozvala na kavu. i nastavile smo temu. a susjeda ima sto kila i četrdeset godina. a ful je zgodna. i kaže...je mučilo me, al ovo ljeto sam došla u dvodjelnom kostimu i rekla mi je jedna.. pa prikice kako ti u dvodjelnom? pa debela si...a ja sam rekla. debela? šta sam debela? a nemam ogledalo doma, oćeš mi ga kupit?
Post je objavljen 22.07.2010. u 12:25 sati.