Zahladilo, gadno, palo vreme na 30 celzija. ĐDŽurdĐDŽa! Pičimo veliko dete i ja u grad u pol 9, u 9 trebamo bit u Heinclovoj. Pa te zajebe ko nego ZET! Kasnimo, normalno, ali, javimo se, dobar kućni odgoj, kei ne? Onda pičimo u Zagrebačku banku na Trgu, uzmemo broj, odemo na Dolac, obavimo sve i sjednemo u Gracku kavanu. Zgubimo red u Zagrebačkoj banki. Ode zver po novi broj i proklinje sve hvacke banke, jadna ne zna da Hrvacka nema svoju banku. Dete neinformirano i negdje u dubini duše gaji nadu u domaju, a zna, zna u dubini duše...
Zovemo Sanju (iz onog dlakavog posta) na kavu. Veli ona - je evo me. Čekamo, kad ide moja Sanja: Pa ode u Malu kavanu. Zovem ju urlikom prek Trgača, svi su čuli osim nje, jasno, a škvadra sva fensi u Grackoj da se smrzneš. Gledaju s puno prezira, kakva je to seljača kaj se dere. A ja šparam 40 lipa, bože moj niko ne kuži da je jeftinije vikati nego zvati Sanju na mobač – aždaja od kčeri crveni. Ljuti se - da kaj se derem. To kaj ona u tramvaju veli jednoj babi koja ju je bez veze ispsovala – baba, popuši mi kurac, ak se oš svađat, odi vozaču! - to se ne broji (baba zanjemila, ovak nekaj fakat nije čula, al je bar prestala vređat moje nejako djetešce). Ja sam se pravila da ne poznam niti jednu.
E i tak. Ali: Ali Gracka!, veli moja Sanja kad sam ju ipak nazvala i objasnila da joj je Gracka iza leđa i da ima odlično dupe u novim hlačama (ima i inače) - Gracka je moja kavana. Ja sam se tu udala, veli Sanja, stvarno tak Sanja rekla, e, dosadna je već. A ja velim: Pa vidim kak ti je značajna, zato si se i rastala i zaboravila gdi je. Veli Sanja: Čuj Seka, ti si munjena (od nje niš novoga nemreš čuti) pa znaš kolko buš kavu platila? I gluperda naruči kavu bez mleka, e da bi ja jeftinije prošla. Moš si mislit. I tako, kad je došel račun pridržimo studentica i ja i Sanju i račun. Oću kelnerici ostavit dve kune, al kak je prošacala društvo, već je imala pripremljen kusur jelte, pa kad sam vidla da mi je vratila medeka (pet kn u komadu, za one koji barataju samo papirnatom hrvackom valutom), mislim dooobro. Ne moraš, a to kaj ak smo malo jeftinije oblečene od prisutne raje i kaj se više smijemo i kaj se opće smijemo i zabavljamo (aaaa, ne preglasno, ali za sebe, i ne merkamo ostale ko svi ostali sve - kaj ima veze). U svakom slučaju smo bile tiše od svih prisutnih menadžera kaj su tak urlali u mobitele, sve radni ljudi, ljudi od akcije, raspon godina od 75 do 76. Pa je!
Pa posle tzv. Zagrebačke, u Erste banku (mudri pogađaju da čistimo sve račune). Pa u Poštansku banku na Autobusnom (na Trgaču u Poštanskoj nezamisliva gužva, ja ne kužim to s penzićima al ni ne treba). Pa u poštu na Autobusnom. Pa u Kraš na Autobusnom (ili U Autobusnom, hm).
Pa u tramvaj. Ulazim, štancam kartu u novoj sedmici, vidim slobodno mjesto i pičim. Iza mene dotrčal živčani 18-20 godina star cigojner nervozno me gurka i kao pita – jel ja mogu malo proći. Naravno pikiral je na slobodno mjesto koje sam si ja uaktala prva jer sam prva ušla. Normalno da mi nije sel u krilo. Ne dam, moje mesto, i meni se sedi posle sve hodancije i stajanja. I s vrećicama. Revoltirano me strelja pogledom i piči do vozača, nema mesta da se sedne, a on si kupil najveći sendvič na svetu i pol litre vode i ljuti se kaj to nemre komotno pojest. Pa se još revolitranije sedne na onaj malo izbočeni dio di mlade majke parkiraju bebe, majke, e, maaajke koje očekuju da se celi svet divi kak su one majke. Jer su jedine, prve, veličanstvene, svete, imaju same Isuseke u kolicima i tako. Nikog prije majka nije rodila, valjda je teta!
U taj čas se isprazni mesto prek puta mene i ćerce se uvali. Al vidil i cigo da bu slobodno mesto, kak je bilo komešanje za izlaz, nije stigel, a ćerce ga nije niti vidla kaj namerava. Vrati se cigo na svoje mesto za bebe i u sav glas, gledajući moju malu curicu: JEBEM TI MAJKU MAJKU DA TI JEBEM PIČKA TI MATERINA DA TI PIČKA MATERINA DA TI JEBEM MAJKU! Pa svi gledaju njega, osupnuti. Dere se ko ja za Sanjom iz Gracke. A ja njemu: Hvala, hvala, (zabulji se sad on u mene), inače ja sam mama ovoj curi, a tebi – na isti način!
A, veli on, na isti način! Aaaaaha! Ćerce se sprema u boj u boj, misli evo rata braćo, sad će ona praznom šakom, karate udarcem braniti majku koja ju je do sad živcirala, al jebiga, jedna je mama, može ju živcirat ona ,al ne cigo (dobro, Rom!), kad se raja okreće i pada komentar kak se ja spominjem s ciganom. Ode cigo napred, nestal ko šprih.
Kaj me gledaš, velim kćeri, ko malu su me strašili ciganima, kaj sad nemam pravo glasa ni u tim godinama! Jebem i ja njemu njegovu majku, kaj je ona bolja od mene, to kaj ima njih 16, a ja samo vas dvoje, i to kaj - pa kaj sad.
Posle sam još otišla po kruh u Prehranu.
Post je objavljen 20.07.2010. u 22:37 sati.