sada mogu jedva prozboriti
a mislila sam drugačije
...
vidjet ćemo se prije no što misliš
sve će bit' uredu
...
ne mogu ne želim neću izroniti pustit ću sve sebe bosa sam toplo mi je grči mi se želudac u čvor čekam udišem znam da voziš sad baš sad i slušaš i znaš mene i misliš o mojoj modrini na 316 m plutaš tražiš negiraš spavaš umoran sjediš smiješ se čekaš dulje no što treba nije te briga uopće brineš za mene malen si dječak si sa šumskim voćem i mojim trzajima promjenom mirisa od zagreba do splita visa mljeta promjenom očiju i zakrivljenosti avion autobus knjiga matematika ljudi ludi ljudi slučajevi ti ja nenormalna i ruka tvoja moja ukočene zajedno buljimo pred sebe i onda jedemo jedno drugo prejedamo se jutrom čarolijom jutra na porporeli
volim
ponovno
a ti
tvoje su ruke drhtave
i usne skrivene
a nemaš stalnu adresu
Post je objavljen 19.07.2010. u 12:32 sati.